Izvor: Politika, 10.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ratna drama, ratni vodvilj

„Turneja”, scenario i režija: Goran Marković, uloge: Mira Furlan, Jelena Đokić, Josif Tatić, Tihomir Stanić, Dragan Nikolić, Gordan Kičić, Vojislav Brajović, Sergej Trifunović, Bogdan Diklić, Emir Hadžihafizbegović, Svetozar Cvetković, Branimir Popović..., trajanje: 108 min., proizvodnja: Srbija, 2008.

„Bilo bi teško snimiti film o ovom ratu. Svi isto izgledaju, istim jezikom govore...”, deo je monologa koji u jednom trenutku izgovara beogradski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doktor na ispomoći na ratištu (glumac i producent Svetozar Cvetković), a s kojim scenarista i reditelj Goran Marković, možda i najpreciznije u filmu „Turneja”, iskazuje svesnost težine posla kojeg se dohvatio i to posle pristojne istorijsko-vremenske distance.

I za ljubav i za rat je potrebno minimum dvoje, mada je sasvim moguće i jedno i drugo raditi „u trojku”. To je, nažalost, i dokazano tokom ratova u Jugoslaviji, konkretno – u Bosni, jer o tom ratu je u ovom filmu reč, a na Markoviću je bilo da se opredeli kako će o tome kazivati, svestan činjenice da svaka strana ima neku svoju istinu. I opredelio se. Za političku korektnost, za što ravnopravnije tretiranje sve tri strane u sukobu: i srpske i hrvatske i muslimanske. S tim, što su šamari srpskoj strani nešto snažniji, i samim tim bolniji. Ali, nije li uostalom pristojno prvo pogledati sebe, zaviriti u sopstveno zlo, pa tek onda kritikovati i osuđivati tuđe?

I dok doktor, otupelog pogleda, po ko zna koji put zaredom odsutno pere ruke od krvi, jer mu tako nalaže podsvest u kojoj je duboko ipak notirano da se tragovi i miris smrti nikada posve ne mogu otkloniti, Marković uz pomoć njega rezimira, ne samo apsurdnost i užasnu tragediju jednog vremena, već i sav besmisao rata uopšte.

Da bi ovako težak sadržaj filma učinio dostupnim i razumljivim i domaćim i inostranim gledaocima, Marković se opredeljuje za formu tragikomedije, uz pomoć koje mu je bilo najefikasnije da prenese poruku i ujedno zabavi publiku na prilično nekonvencionalan način. Ovakav postupak, doduše, nije samo Markovićeva specijalnost, već je to teren po kojem najčešće koračaju naši autori, ali i reditelji iz regiona.

U najkraćem, Markovićev tragikomični roud film o slabostima ljudi i haotičnosti rata, posvećen je njegovim roditeljima– glumcima (Oliveri i Radetu Markoviću), jer je upravo njihovu profesiju upotrebio kao sprovodnik svekolike ratne drame i ljudske mizerije i komičnosti.

Članovi jedne beogradske pozorišne trupe, ohrabreni mogućnošću da na brzinu organizovanoj turneji, „tezgi” u ratom razorenoj Srpskoj Krajini 1993. godine, u vreme najgore inflacije u Srbiji zarade po koju devizu, kreću u avanturu koja će ih zauvek promeniti.

Namera im je da obnevidele meštane opkoljenih sela, iscrpljene pripadnike raznovrsnih oružanih snaga (vojnici JNA, borci lokalne Teritorijalne odbrane, „Beli orlovi”, „Tigrovi”...) i ranjenike, zabave izvođenjem Fejdoove „Bube u uhu”, ali im domaćin „predlaže” da honorar poklone Kolu srpskih sestara, a repertoar promene u nešto patriotskije (Sterija), što bi podiglo moral vojnicima na nestabilnim linijama fronta.

Tada sve kreće naopako, i naivna, i potpuno nesvesna družina glumaca, koji su čitav život i inače poput neodrasle dece, bez pomoći vozača Đure (decentan a moćan Slavko Štimac), počinje da luta zaleđenom šumom, između srpskih, hrvatskih i muslimanskih linija, na svakom koraku se suočavajući sa opasnostima i smrću, neprestano optužujući vođu turneje Stanislava (izvrstan Tihomir Stanić, ujedno i producent), za sav čemer s kojim se suočavaju.

Detinjastost, ležernost i naivnost samoljubivih glumaca uvaljuje ih u teške nevolje, ali ih istom merom iz nevolja i vadi. No, jedno je sigurno: nijedan od njih nije sposoban da pobegne od onog što oko sebe vidi, svi se na ovom putu i iskazuju i menjaju. I zavodnik Lale (upečatljiva uloga Gordana Kičića), i od alkohola obnevideli Žaki (gromada od Josifa Tatića), i Miško (dobro odmereni Dragan Nikolić koji zapravo igra samog sebe), i ogorčena Sonja, glumački seks-simbol jedne generacije i bivša Žakijeva žena (dramski impresivna Mira Furlan) i studentkinja glume koja je „uskočila” u turneju željna svog prostora (glumački moćna Jelena Đokić).

I uzalud će Lale u nastupu iskrenog besa i poniženja, dok ih Hrvati teraju da „čiste” minsko polje, uzviknuti: „Ja nisam Srbin, ja sam glumac!”. Od pripadnosti naciji u ratu se ne može pobeći, čak i ako si i Talijin miljenik, potpuno za rat nezainteresovan, za njegov početak nisi kriv, niti si u mogućnosti da ga zaustaviš. Za svoju nacionalnu pripadnost snosiš svoj deo odgovornosti, kroz glumačku igru i dijaloge, poručuje Marković.

Furlanova i Đokićeva blistaju, a filmu posebnu moć i snagu daju glumački performansi Branimira Popovića koji tumači lik muslimanskog kapetana (sve emocije su sabrane u očima ovog vrsnog crnogorskog glumca), Vojislava Brajovića kao „ratnog huškaša” – pompeznog pesnika Ljutića, Emira Hadžihafizbegovića kao lokalnog srpskog moćnika i profitera Danila, Sergeja Trifunovića koji je, jasno je to i bez potcrtavanja pevanjem Cecine pesme „Kukavica”, u ulozi lidera „Tigrova” Arkana...

Haotična atmosfera i sva surovost rata, prilično su uverljivo rekonstruisani na svim nivoima i svi tehnički elementi u ovom filmu su dobro ukomponovani. Uostalom, Marković je oko sebe okupio provereni tim. Tu je scenografski bard Veljko Despotović, iza kamere sigurno oko Radoslava Vladića, kostimograf Ljiljana Petrović, kompozitor Zoran Simjanović, čija renesansna muzika doprinosi sveukupnom utisku da je film „Turneja”, povremeno i pravi ratni vodvilj.

Nema šta, Goran Marković je napravio sasvim dobar film. Okupivši sjajne glumce i iskusan autorski tim išao je na sigurno, ne upuštajući se u velike rizike. Zapravo, ostvario je san da snimi film prema sopstvenom istoimenom dramskom komadu, koji je premijerno bio izveden još 1996. godine u režiji Milana Karadžića. Šteta što taj san Marković nije dosanjao mnogo godina pre. Ili, barem godinu pre Oskara za „Ničiju zemlju” Danisa Tanovića. Tada je bio mlađi, sigurno i snažniji i hrabriji, a i sveukupan efekat filma bi bio još bolji i moćniji.

Dubravka Lakić

[objavljeno: 11/10/2008]

Nastavak na Politika...

B92: Ima šanse za plasman Turneje u SAD

Radio Televizija Vojvodine: Marković: Ima šanse za plasman "Turneje" u SAD