Izvor: Politika, 18.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radost igre
Premijera operete Imre Kalmana "Kneginja čardaša" na sceni SNP u Novom Sadu. Dirigent Gergelj Kešeljak, reditelj Janoš Sikora, Mađarska
Autentičnost najnovije premijere SNP Novi Sad, operete "Kneginja čardaša" bila je potpuna i – mađarska zahvaljujući režiji i dirigentskom vođstvu. Ponajpre i pogodnom tlu za ovu formu (koju, uzgred, beogradska sredina nikada nije prihvatila) pa je prepuna velika sala bila oduševljena komikom situacija, parodijom, bogatstvom slika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kostima, igre, baletskih numera, svega onoga što ovaj žanr, u kombinaciji govorenih i pevanih delova, sobom nosi.
U svakoj postavci operete postoji jedan, ali veliki problem: ako glumci pevaju, to ne zvuči dobro, a ako profesionalni pevači glume, oni tome nisu naročito vični i predstava nema prave efekte. Na novosadskoj premijeri skoro da su zamke izbegnute. Pored mladih operskih vedeta ove kuće, koje sjajno i pevaju, igraju, glume i veoma atraktivno izgledaju (pre svih, Jelena Končar, u naslovnoj ulozi) pravi zadaci povereni su sasvim mladim pevačima, još studentima kojima burleska i igra na sceni veoma pogoduju (Boni u tumačenju Gorana Strgara) ili su tako razigrani da ih upoznajemo u potpuno novom svetlu (Igor Ksionžik kao Feri Bači). Povremeno, članice hora igraju, glume i učestvuju u opštem kalamburu.
Gost iz Zagreba Miljenko Đuran, jedan od tenora posebno usmerenih ka opereti, bez obzira na izvesne probleme u dikciji, nije se štedeo ni u glumi, ni u govorenim delovima, mada je samo pevanje bilo bolji deo njegove interpretacije. Danijela Jovanović (kontesa Stazi) bila je briljantna u oba dela svoje uloge, vokalnom i glumačkom.
U prvom činu se imao utisak opšte pometnje i guranja na sceni na kojoj su bili tako reći svi protagonisti, hor i balet, dok se tokom predstave taj utisak popravio i najveće efekte ostvario u čardašu i u režijskoj inovaciji, posebno u suptilno korišćenom drugom planu koji je ostavljao utisak dvostruke realnosti, mešanja sna i jave.
Celu predstavu nosila je mlada Jelena Končar, zanosnog izgleda, izvanrednih kostima (Jasna Petrović-Badnjarević) u scenografiji koja je skratila scenu po sredini, bez rotacione bine i sa drugim planom u pozadini, iza prozirne zavese (Saša Senković). Bolju uigranost balet bi trebalo da dostigne u narednim predstavama. Čini se da su igračima bile bliže klasične numere nego tipično operetske. Predstava je odisala velikim entuzijazmom učesnika, solidnim orkestrom koji je pratio muzičke numere i čiji je mladi dirigent (Gergelj Kešeljak) besprekorno vodio ansambl. Ta radost igre prenela se i na publiku koja je na kraju skandirala izvođačima.
U Novom Sadu vaskrsava opereta, a mjuzikli i lakši operski žanrovi preplavljuju i naše scene kao osobenost teatarskog trenutka u kojem živimo.
Branka Radović
[objavljeno: 18.12.2007.]
