Izvor: Danas, 22.Dec.2014, 00:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radosni građani i novinari

Beograd - Obilaskom depoa strane umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu ministar za kulturu i informisanje Ivan Tasovac proglasio je u subotu početak radova na sanaciji, adaptaciji i delimičnoj rekonstrukciji centrale zgrade najstarije muzejske ustanove u Srbiji.

 Tasovac je završetak radova u Narodnom muzeju, koji su proteklog vikenda krenuli od fasada i fasadne stolarije, najavio za 15. maj 2016. godine. Uređenje Narodnog muzeja, na koje se čeka bezmalo deceniju i po, radiće >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << se po najnovijem - trećem projektu, a tačan iznos obezbeđenih sredstava za obnovu Narodnog i Muzeja savremene umetnosti, prema Tasovčevim rečima, biće saopšten kad Skupština Srbije usvoji budžet.

- Mi ne radimo samo građevinsku rekonstrukciju naših najznačajnijih muzeja, nego i rekonstrukciju sadržaja i uloge muzeja na početku 21. veka. Jako sam ponosan što sam ministar kulture i informisanja u ovoj vladi koja je ponovo pokrenula ovaj proces, ali i zato što sam ministar koji vidi građane koji se raduju ovom trenutku i koji ne pamti veću grupu nasmejanih novinara u Srbiji na jednom događaju - poručio je Tasovac.

On je kao jedan od prioriteta Ministarstva na čijem je čelu istakao „jačanje institucija kulture i njihovu vidljivost“, ocenivši da početak radova u Narodnom muzeju potvrđuje da su „napravljeni veliki koraci u tom pravcu“.

Bojana Borić Brešković, v.d. Narodnog muzeja, naglasila je da je za ovu instituciju „ovo zaista svečan trenutak i to upravo u 170. godini njenog postojanja“. Ona je najavila da će trenutno aktuelni izložbeni prostori u Atrijumu i na prvom spratu Narodnog muzeja, u kojima je ove godine održano 18 izložbi, ostati otvoreni za publiku još dva, do tri meseca, dok ne počnu radovi u unutrašnjosti muzejskog zdanja. Prema njenim rečima, do novog otvaranja 2016. Narodni muzej će nastaviti da sarađuje sa drugim muzejima u Srbiji i inostranstvu, a biće aktivni i muzeji koji rade u njegovom sastavu: Arheološki muzej Đardap u Kladovu, Muzej Lepenskog vira, kao i Galerija fresaka i Vukov i Dositejev muzej u Beogradu.

Zajedno sa Tasovcem i Bojanom Borić Brešković i novinari su u subotu obišli Depo strane umetnosti, u kome se čuva više od 1.100 dela francuske, italijanske, flamanske i drugih nacionalnih umetnosti od velikog kulturno-istorijskog značaja, i koja su deo evropske i svetske kulturne baštine. Ovaj depo samo je jedan od više od 20 depoa Narodnog muzeja u kojima se čuvaju 32 umetničke zbirke sa preko 400.000 arheoloških, istorijskih, numizmatičkih predmeta, dela likovne i primenjene umetnosti, starih i retkih knjiga, dokumentarne građe.

- Tokom radova eksponati se neće izmeštati, ne računajući jedan deo koji je izmešen ranije. Za radove na fasadama i fasadnoj stolariji imamo glavne projekte. Za unutrašnje radove urađen je projektni zadatak. Za izradu glavnog projekta raspisan je tender, čiji će se rezultati znati posle Nove godine - kaže za Danas Bojana Borić Brešković.

Prema njenim rečima, prethodna dva projekta rekonstrukcije - profesora Milana Rakočevića i arhitekte Vladimira Lojanice u ovom trenutku nije moguće realizovati.

- Projekat profesora Rakočevića je završen, ali nije upotrebljiv ni na koji način. Potom se krenulo sa drugim projektom, koji je ostao na nivou idejnog rešenja. Tu su nastali problemi, koji su delom bili vezani za mogućnost nastavka projektovanja, zahtevali su kompletno izmeštanja muzeja da bi se proverila statika objekta, kao i rešavanje situacija oko i ispod zgrade. To je sve predugo trajalo, a pojavile su se mnoge otežavajuće okolnosti kada je reč dodatnim potezima. Zato su Vlada Srbije, kolektiv i Upravni odbor Narodnog muzeja odlučili da se ide na racionalno rešenje koje će omogućiti funkcionisanje Muzeja u svakom pogledu, ali u postojećem gabaritu, uz sve neophodne mere tehničke i bezbedonosne zaštite. Imamo više od 20 projekata da bismo izveli sve ono što smo zamislili - objašnjava Bojana Borić Brešković.

Narodni muzej osnovan je 10. maja 1844, ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića, kao „Muzeum serbski, koji je na jednom mestu trebalo da sabere starine i da ih za potomstvo sačuva“. Od tada se 11 puta selio, dok 1950. nije dobio na korišćenje sadašnju zgradu, nekadašnje Upravu fondova, sagrađenu 1903. po projektu arhitekata Andre Stavanovića i Nikole Nestorovića. Zvanično je otvoren 23. maja 1952, na mesti gde je do 1901. bila čuvena kafana Dardaneli.

Na ovom zdanju, koje je delimično obnovljeno posle stradanja u Drugom svetskom ratu, zalaganjem jednog od direktora Narodnog muzeja Lazara Trifunovića, obavljeni su opsežni konzervatorski i restauratorski radovi, zgrada je dobila prvobitni izgled sa kubetom, a u enterijeru je izvršena adaptacija u skladu sa muzejskim potrebama, prema nacrtima arhitekata Aleksandra Deroka, Petra Anagnostija i Zorana Petrovića.

Stalna postavka muzeja prvi put posle Drugog svetskog rata najpre je povučena 1999. zbog NATO bombardovanja, a onda i četiri godine kasnije zbog „katastrofalnih mikroklimastkih i bezbednosnih uslova“. Dok se čekalo na rekonstrukciju, 2006. urađena je kompletna elektronska baza celokupnog muzejskog fonda, a tokom te i naredne godine sve zbirke Narodnog muzeja su pregledane, barkodirane, spakovane i pripremljene za selidbu koje, ipak, sada neće biti. Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti, narednih dana biće postavljeni satovi koji će „otkucavati“ vreme do najavljenih završetaka započetih radova.

Pola veka pod zaštitom države

Zgrada Narodnog muzeja je arhitektonski primer monumentalnih javnih palata s kraja 19. i početka 20. veka. Sagrađena je u duhu akademskog eksekticizma sa neorenesansnim elementima. Ukrasna dekoraciju na fasadama i unutrašnjosti zgrade rad su Franje Valdmana. Današnji atrijum, nekadašnju Šalter salu i deo zgrade prema Ulici Laze Pačua, dograđeni su 1930. Ovo zdanje je već pola veka, od 1964, pod državnom zaštitom kao kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju.

Ruska avangarda u Beogradu

Ivan Tasovac najavio je da će povodom 80. godišnjice od smrti Kazimira Maljeviča tokom 2015. u Beogradu gostovati reprezentativna izložba „Ruska avangarda“, na kojoj će biti izložen Maljevičev „Crni kvadrat“. Srbija će, naglasio je Tasovac, uz Švajcarsku i Monako biti jedan od tri države u kojima će ova ruska izložba gostovati. On je rekao da je to deo njegovog dogovora sa ruskim ministrom kulture Vladimirom Mediskim, prilikom Tasovčeve posete Rusiji početkom decembra. Tasovac kaže da je tom prilikom bilo reči i o „petrogradskomu listu“ iz Miroslavljevog jevanđelja, koji je pre gotovo vek i po, 1845, profesor Porfirije Uspenski isekao iz najstarijeg srpskog ćiriličnog rukopisa, a koji se danas čuva u Nacionalnoj biblioteci u Petrogradu.

Dosadašnji projekti

Poslednja inicijativa za rekonstrukciju pokrenuta je 2001, a godinu dana kasnije na inicijativu tadašnjeg premijera Srbije pokojnog Zorana Đinđića održana je donatorska večera. Za glavnog i odgovornog arhitektu izabran je profesor Milan Rakočević, izrada projektne dokumentacije završena je 2007, a po mnogima kontraverzni Rakočevićev projekat, finansiran iz Nacionalnog investicionog programa, dobio je nagradu Privredne komore. Tri godine kasnije priča se vratila na početak, kada je krajem novembra 2010. arhitekta Vladimir Lojanica dobio prvu nagradu na konkursu za rekonstrukciju Narodnog muzeja, koji je raspisalo Društvo arhitekata Beograda.

Nastavak na Danas...