Izvor: B92, 11.Jun.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radoslav Bratić gost Klinike za neurologiju
Književnik Radoslav Bratić gost Klinike za neurologiju: “So je život, a sada je roman”
Gost šeste po redu Književne Klinike, koja je održana u Institutu za neurologiju, bio je književnik Radoslav Bratić. U punoj Slušaonici Klinike za neurologiju na čelu sa doktorom Aleksandrom Ristićem, književnik je predstavio pacijentima i zdravstvenim radnicima roman "Trg soli".
Radoslav Bratić rođen je u Bresticama u Hercegovini 28 juna. 1948. godine. Pisac se u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << romanu "Trg soli" bavio svojim rodnim krajem i svim njegovim običajima, karakteristikama i prirodnim bogatstvima. Bratić se u romanu kreće po našem srednjovekovlju, ali u priču uvodi i raznorazne svetske putnike i trgovce. Za ovo delo Bratić je dobitnik književne nagrade "Meša Selimović", i kako kažu kritičari zbog spoja "neslućenog sazvučja srpskog jezika i moderne strukture". Roman je štampan u rekordnih 2.500 primeraka.
Bratić je Književnu Kliniku započeo citatom iz prve glave romana: "Hercegovina je zemlja koja može opseniti i prevariti neveštog putnika. Čas se čini mala i neprohodna, čas golema i raštrkana. Leti žedna, tvrda i ispucala, s puno jametina i provalija; zimi snegom i ledom okovona, i leti i zimi neslana. Volujak je naš Tavor, a Zelengora naša Krstata gora.
Nema čudnije zemlje u kojoj se za jedan dan imenjaju sva četiri godišnja doba: i sunce, i kiša i sneg i magla. U rano proleće, čim snežni nameti počnu da se tope, postaje mokra i blatnjava. Voda kulja sa svih strana, ali će je brojne džombe progutati. Čas je otvorena i svetla kao letno podne, čas zakopčana kao nakvašen šinjel vojnika na Vučjem dolu pred početak bitke sa Turcima. Danju koliko-toliko pregledna i prozračna, noću mračna i teška kao mlinski kamen".
Centralna tačka romana je so. So ne predstavlja metaforu, već je so glavni junak priče. Naime, srednjovekovni trg u Hercegovini je bio od velikog značaja u istorijskom smislu u trgovini ove namirnice, čijim su delovima uglavnom vladali
Nemanjići, potom se vlast nad solju menjala, jer su je kasnije u svojim "rukama" držali Dubrovčani. Radnja se događa u srednjovekovnom gradu, ali je zato dimenzija vremena u potpunoj distorziji. Roman sadrži veliki broj elemenata iz grčke mitologije.
Radoslav Bratić napominje da je so bila jedna vrsta garancije mira. Kada je soli bilo i kada se trgovalo, onda je bilo i mira, kada soli više nije bilo, nastupao je rat.
Radoslav Bratić opisao je i običaje koje su specifični za Hercegovce. Naime, kada neko premine od Hercegovaca njegovi sugrađani ga spremaju za sahranu kao "za bal", rekao je pisac. "Tako sređen odlazi sa ovog sveta i dolazi kod Boga lep", dodao je Bratić.
Književnik je napomenuo da je jako važno da negujemo naš jezik, jer je on polako ali sigurno u izumiranju i da nikada ne zaboravimo gde god da odemo odakle smo došli.
Na samom kraju Bratić je preporučio svim prisutnima da obavezno pročitaju "Šherezadu", jer će na taj način naučiti kako da čitaju. Ivo Andrić je svojevremno napisao da je so život, a sada je so roman.
Doktor Aleksandar Ristić je istakao da su bolnice kao institucije jedna vrsta izopštenja iz društva. Odžavanjem Književne Klinike se obavlja potpuna humanizacija bolničkog prostora, a pacijenti i zdravstveni radnici aktivno učestvuju u debati sa gostima i na taj način se prevazilazi problem socijalne izolacije pacijenata.
.jpg)
