Izvor: B92, 26.Apr.2012, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radivojevićev film pred punom salom
Poznati srpski reditelj Miloš Radivojević je izrazio zadovoljstvo što je zagrebačka publika ispunila bioskopsku salu da bi prisustvovala projekciji njegovog najnovijeg ostvarenja "Kako su me ukrali Nemci".
Retrospektiva Radivojevićevih filmova, koja će u Hrvatskoj trajati do 5. maja, tokom koje će biti prikazano ukupno deset filmova, počela je sinoć u bioskopu "Tuškanac" prikazivanjem najnovijeg filma poznatog srpskog reditelja.
Radivojević je nakon svečanog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << otvaranja i projekcije filma, u prisustvu glumca i producenta filma "Kako su me ukrali Nemci" Svetozara Cvetkovića, rekao da je impresioniran i vrlo srećan da je pred publikom koja čini toliki napor da bi pogledala film, jer, kako je rekao, film nema smisla ako ne postoji recepcija.
"Zagreb je ozbiljna filmska sredina, što dokazuje i puna bioskopska sala i pored polufinala kupa šampiona, ali i raspoloženje ljudi da tri i po časa posvete filmu i razgovoru o filmu", rekao je Radivojević.
Retrospektivu su otvorili i ambasador Srbije Stanimir Vukićević, a organizovali ambasada Srbije u Zagrebu i HFS povodom pola veka rada poznatog režisera i profesora na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Dok je direktor Hrvatskog filmskog saveza (HFS) Hrvoje Turković podsetio na omiljenost Radivojevićevih filmova koji su se na piratskim kopijama razmenjivali za vreme rata, ambasador je rekao da će nastojati da se svake godine organizuje retrospektiva filmova nekog od srpskih režisera kako bi se publika podsetila na njihova starija ostvarenja i upoznala s novijim opusom.
"Kako su me ukrali Nemci" je biografska priča iz vremena Drugog svetskog rata o rađanju prijateljstva između petogodišnjeg dečaka iz Srbije i komandujećeg oficira Trećeg Rajha nastanjenog u kući dečakove porodice za vreme okupacije, koja kulminira tragovima koje to prijateljstvo ostavlja na celokupni kasniji život dečaka sada već starijeg usamljenika koji pred početak ratnih zbivanja na Balkanu 1991, živi otuđeno od sveta u malom priobalnom mestu na Jadranu gde sreće napuštenu devojčicu Romi.
Mediji su ranije zabeležili i veoma zanimljiv autobiografski momenat iz koga je izrastao film "Kako su me ukrali Nemci" i rediteljevo sećanje na glavnog junaka svog detinjstva:
"Kad je stigao, izvinio se ukućanima, i rekao: 'Meni je žao, Hitler je očigledno lud čovek, ali niko tome ne može da se odupre. Molim vas, oprostite mi što okupiram vašu kuću. Delićemo to što imam, moja sledovanja’. Zamišljao sam da je taj Nemac moj otac i to mi je imponovalo. On mi je dao to što nije mogla moja porodica, koja je zapravo bila usijana od potrebe da bude mobilisana na projektu spasavanja sveta. Divno je to što su hteli članovi moje porodice, ali ja sam kao mali osećao fizičku potrebu za nečim što se naziva konkretno davanje ljubavi. Tu dozu dobio sam od Nemca. To je moje prvo izdajstvo, ja sam tada izneverio svoje i zavoleo Nemca. On je kasnije poludeo kad je čuo da mu je čitava porodica poginula u Drezdenu koji su Englezi bombardovali. Više nije hteo da komunicira s okolinom. Jedino je komunicirao sa mnom. Kada su Nemci napuštali Čačak 1944. godine, uzeo me je sa sobom u automobil i poveo. Moji su videli da me nema. Pojurili su za nemačkom kolonom. Stigli su nas i izvukli su me iz automobila. Nemac ništa nije rekao. Tako moj pokušaj promene civilizacije, bekstva iz ove sredine, nije uspeo”, seća se Radivojević.
