Izvor: Press, 03.Nov.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad u gulagu na određeno vreme
Kao „Gvantanamo"- Radnicima se oduzimaju dokumenta, naoružani
stražari ih tuku i ne daju im vodu, a prisilni rad traje i po 36 sati bez sna
U Rusiji na crno radi više od 5.000 radnika iz Srbije, a dobar deo njih živi i radi u uslovima koji su gotovo kao u logoru. Nesrećni ljudi u pečalbu odlaze preko sumnjivih agencija iz Srbije, a mnogi jedva uspeju da se vrate, zahvalni bogu što su živi. Oni srećniji doneli su nešto novca sa sobom, ali daleko manje >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << od onog što im je obećano.
Srbi koji su bez posla ili rade za veoma male plate hvataju se za „slamku spasa", koju nude razni poslodavci što obećavaju kule i gradove ukoliko prihvate da odu na neko od mnogobrojnih gradilišta u bespućima Rusije. Međutim, posle silnih peripetija sa dokumentima, putnim kartama i prevozom, što radnici obično sami finansiraju, pravi šok nastupa čim dođu na građevinu i kroče na rusko tlo.
Kao zaroboljenici
- Obično se ispostavi da od obećanih dnevnica ne dobiju ništa, srećniji dobiju četvrtinu obećanog novca. Oduzimaju im se pasoši i drugi dokumenti, radnike tretiraju kao robove. Kažnjavaju ih za svaki banalan prekršaj, za nenamešten krevet, ogovaranje poslodavca... - navodi sagovornik Pressa dobro upoznat sa tom problematikom.
Saveti
Ni u kom slučaju ne dajte pasoš poslodavcu (jedino što on može da vam traži jeste fotokopija pasoša)
Potpišite ugovor pre polaska u inostranstvo (prethodno se posavetujte sa advokatom)
Stupite u kontakt sa PKS-om da proverite poslodavca (možete pozvati na broj 011/333-0-365)
Čim stignete, prijavite se u srpski konzulat
On ističe da se uslovi često ne razlikuju od onih u kojima su živeli ratni zarobljenici i logoraši.
- Događa se da radnike čuvaju naoružane osobe, da mogu da napuste kamp u kom su smešteni samo uz posebne dozvole. U veoma malim sobama živi i po 30 radnika, nemaju pijaću vodu, vodu za tuširanje. U slučaju „Serbaz", koji se dogodio u Azerbejdžanu 2009. godine, umrlo je troje radnika. Ponekad rade i po 36 sati bez sna - kaže naš izvor.
Radojica Sretenović, savetnik u predstavništvu Privredne komore Srbije u Moskvi, navodi za Press nedelje da je veoma teško kontrolisati odlazak ljudi iz Srbije na rad u Rusiju i procenjuje da godišnje par stotina ljudi na taj način bude prevareno.
- Dobar deo radnika odlazi organizovano preko pouzdanih, velikih firmi i njihovih podizvođača i to je moguće kontrolisati. Međutim, naša preduzeća mahom nemaju naviku da svoje radnike prijave u konzularnom odeljenju da borave u Rusiji, a to bi umnogome olakšalo praćenje dešavanja, kao i kada bi ugovore sa svakim od radnika dostavili nama da bismo mogli da pratimo šta se događa. Kada firme potpišu neki ugovor, ne javljaju Komori, jave se tek kada nastupi problem, kada ne mogu da naplate potraživanja - priča Sretenović i dodaje:
- Slična je situacija i u oblasti rada, jer se radnici jave konzulatu tek kada ih neko prevari, oduzmu im pasoše ili ostanu bez novca. Obično to rade naši preduzetnici koji ih dovode u Rusiju, gotovo da nema slučajeva da je ruska firma prevarila nekog našeg radnika, čak i ako je umešana njihova firma, uvek je u kombinaciji sa nekim od naših ljudi - priča Sretenović.
Nekoliko desetina hiljada radnika ide u inostranstvo
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca objašnjava da je veoma teško odrediti tačan broj radnika koji odlaze u inostranstvo trbuhom za kruhom zato što mnogi prijavljuju da idu turistički, ali nastoje da se tamo zaposle.
- Godišnje ode po nekoliko desetina hiljada ljudi iz Srbije da u inostranstvu radi na crno, a među njima je najviše Roma. Oni su, uglavnom, navikli da se ljudi prema njima loše ophode i, znajući da su išli ilegalno, čak i ne prijavljuju neprijatnosti ako se i kada se izvuku - objašnjava Rajić.
On objašnjava da se radnici uglavnom javljaju konzulatu kada imaju problem, a da predstavništvo PKS u Moskvi može da pomogne samo firmama koje nisu naplatile svoja potraživanja, mada uglavnom ne plaćaju firme sa kapitalom iz Srbije (većinom su registrovane u Rusiji, ali su vlasnici iz Srbije). Osim toga, radnici kod njih mogu da se raspitaju o firmi preko koje idu u Rusiju.
- Predložili smo da rešenje ovog problema bude sistem detašmana - da firma iz Srbije pošalje radnika da radi za firmu u Rusiji sa kojom ima ugovor i tada je radnik potpuno obezbeđen kada je reč o plaćaju i socijalnom osiguranju - naglašava Sretenović.
Rad u pustinji
Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže za Press nedelje da kod nas već neko vreme „operiše" nekoliko sumnjivih agencija koje odvode ljude na rad u inostranstvo.
- Uglavnom je reč o niskokvalifikovanim radnicima i zanatlijama, a najčešće odlaze da rade na građevini. Najviše ih odvode u zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, na Bliski istok, u Turkmenistan, Azerbejdžan, Kazahstan, Moldaviju i Afriku. Bez obzira na to što su nam bliže, često naše radnike odvode da rade na crno i u Italiju, Austriju i Nemačku, a u poslednje vreme i u Rumuniju i Bugarsku - tvrdi Rajić.
Brojke
24.000 Srba radi u Rusiji
5.000 radnika trenutno u Rusiji radi na crno
1.000 radnika godišnje bude prevareno
na neki način
25€ prosečna obećana dnevnica
5€ je dnevnica koju dobijaju prevareni radnici
On savetuje svakom ko želi da ode na rad u inostranstvo da ne ide bez ugovora o radu i da obavezno pre odlaska u ambasadi proveri agenciju i firmu za koju će raditi.
- Varaju ih tako što im obećaju da će raditi godinu dana, a nakon mesec-dva ih pošalju kući. Tako se ispostavi da su zbog novca koji su dali na put i smeštaj zapravo zaradili isto kao što bi i u Srbiji. Dosta takvih slučajeva bilo je u Italiji. Znam i za gora iskustva, kao kada je nekoliko agencija, koje čak nisu ni registrovane u našoj zemlji, vodilo građevinske radnike da rade u pustinjskim uslovima u Turkmenistanu i Azerbejdžanu. Ljudi ne dobijaju papire, ne potpisuju ugovor o radu, rade u teškim uslovima i maltretiraju ih - priča Rajić.
Putovali smo 65 sati, selili su nas četiri puta, jeli smo samo žito i pirinač
Otišao sam u Rusiju da radim za platu od 1.500 dolara mesečno, dobio sam 50 evra. Mojih 46 kolega i ja totalno smo prevareni. Platili smo pre polaska avionsku kartu - išli smo autobusom. Obećan nam je depozit od 200 dolara, dobili smo po 30 evra. Obećan mi je smeštaj u maksimalno četvorokrevetnoj sobi, bili smo smešteni kao sardine, nas 20...
Ovako za Press nedelje govori Vladimir Ćurić, zidar iz Kleka koji je krajem avgusta otputovao za Soči, gde je trebalo da radi na gradilištu „Novo gorod".
Uslovi iz logora
- Sve je počelo 30. maja kad sam stupio u kontakt sa Dejanom Simeunovićem iz Užica koji mi je pričao o poslu u Rusiji. Obećavao mi je kule i gradove, rekao da se kreće za mesec dana, da se plaća oko pet dolara na sat i da se radi 10 sati dnevno. Prostom računicom ispadne da je plata oko 1.500 dolara. Rekao je da ću imati tri plaćena obroka i da se putuje avionom. Sve što je trebalo da uradim jeste da uplatim 9.000 dinara za avionsku kartu i troškove radne vize - priča Ćurić.
Međutim, od tog polaska nije bilo ništa.
- Zvao me je tek 30. avgusta i rekao da sutradan u 11 sati budem na Železničkoj stanici. Došao sam u dogovoreno vreme, tu se pojavilo još 46 radnika iz cele Srbije. Očekivali smo da ćemo autobusom za aerodrom, ali smo krenuli direktno za Soči. Putovali smo 65 sati. Kad smo došli, sačekao nas je neki momak koji se predstavio kao šef lokalnog gradilišta. Niko nam se nije obraćao narednih šest dana - ogorčen je Ćurić.
Tek nakon nedelju dana pauze, radnici iz Srbije sreću se sa čovekom koji je tvrdio da je poslodavac. Ipak, umesto dogovorenih 200 dolara depozita, dobijaju tek 1.000 rubalja (oko 23 evra).
- Bili smo smešteni u nekoliko kuća i umesto da nas bude maksimalno četiri u sobi, bilo nas je do 20. Nakon nekih dve nedelje su nas preselili odatle, jer se ispostavilo da svaki prostor za radnike koji je ta firma zakupljivala, zakupljivala je na po dve nedelje. Ukupno smo četiri puta bili seljeni. Jeli smo žito i pirinač, o onom depozitu više nije bilo reči - setnim glasom objašnjava Ćurić.
Ostao bez zarade
Naš sagovornik navodi da su nezadovoljni radnici počeli da iskazuju revolt te de su nakon 18 dana od početka posla odbili da rade.
- Međutim, 27. septembra iz preduzeća nam kažu da im 14 ljudi više nije potrebno, a među njima sam bio i ja. Onda su počeli da mi obračunavaju platu, umesto pet dolara po satu računali su četiri. Oduzeli su mi po 100 dolara za put do Rusije i 100 dolara za povratak. Uzeli su nam po 40 evra za prijavu mesta boravka koja se čak i ne plaća. Sve u svemu, za 185 sati rada za koje je trebalo da mi se isplati 985 dolara dobio sam nešto manje od 185 dolara. Bilo je ljudi koji su dobili po 50 dolara, a duže su radili od mene - razočaran je Ćurić.
Bio je loš radnik
Dejan Simeunović u razgovoru za list Press objasnio je da nikakvih prevara nije bilo u Sočiju, te da su radnici apsolutno plaćeni po dogovoru.
- U Rusiji nije bilo nikakvih problema, preduzeće „Novo gorod" Vladimira je apsolutno isplatilo. Druga stvar, taj Vladimir nije bio sjajan radnik, zapravo, konstantno je pravio neke probleme. Njega ljudi znaju kao taksistu, a ne kao zidara. Mislim da je sve proteklo bez problema, evo, mi smo sad na putu za Rusiju. Sad, što nisu putovali avionom nego autobusom, isto je to - objasnio je Simeunović.
