Izvor: Blic, 30.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putevi Dana Rajzingera
Putevi Dana Rajzingera
UP 'Cvijeta Zuzorić'
Manifestacija jednog života ispunjenog razvojem sopstvenog talenta, obrazovanjem, ljubavlju, darivanjem plodova britkog uma i spretnih ruku, trajnih poruka za budućnost - sve to je, i još mnogo više, retrospektivna izložba izraelskog dizajnera i slikara Dana Rajzingera. Izložba ovog autora, rođenog u Kanjiži (1934), pod nazivom 'Putevi', predstavlja njegove najznačajnije radove iz oblasti dizajna, intervencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u prostoru, slikarstva, crteža... a trajaće do 15. septembra.
Rajzinger je napustio Jugoslaviju ‘49. godine. Diplomirao je na Akademiji umetnosti 'Bezalel' u Jerusalimu. Zatim će studirati i u Londonu, i dizajnirati postere za britansku poštu. Po povratku u Izrael, radiće postere za Nacionalno pozorište 'Habimah', posvetiće se logoima i korporacijskim identitetima u čemu je izuzetan, potpisati amblem i enterijer 'Habimaha', dizajnirati logo i identitet 'El Ala'. 'Dizajn je balans između šta i kako koji stvara novu realnost', definisao je Rajzinger u intervjuu datom 'Blicu' početkom leta. O procesu umetničke kreativnosti povodom svoje izložbe poetski se izražava rečima: 'Pusti suvo lišće da padne na tlo.'
U sprezi svojih budnih misli i emocija ostvario je brojne radove, vizuelne komentare na fašizam, globalizaciju, terorizam... Dizajnirao je večiti kalendar za njujorški Muzej moderne umetnosti. Našu sredinu zadužio je i rešenjem znaka 'Ateljea 212'.
Dan Rajzinger je dobio nagradu Izraela za doprinos u oblasti dizajna 1998. godine.
Laži
(Saša Obradović 'Mardijan je najzad mrtav',
'Stubovi kulture', 2005)
Iako je junak romana, evnuh Mardijan ne utiče na njegovu priču (svoju sudbinu). Kažnjen kastriranjem zbog (političkog) roditeljskog greha, on nastoji da se približi kraljici Kleopatri, drugarici iz detinjstva, kao oličenju izgubljene slobode i ljudskog dostojanstva. Ali, gorda 'zmija sa Nila', koja 'spasava' Egipat zavođenjem Cezara i svakog evnuha koristi kao zamenjivu igračku, samo doprinosi Mardijanovoj zbunjenosti o prirodi dobrog i zlog. Dok umišljena božanstva, Antonije i Kleopatra, kroje istoriju čovečanstva i, iracionalno i nezadrživo, streme ka propasti, u koju vuku i narode, običan čovek, slabić i plašljivac Mardijan biva groteskan ili smešan kadgod pokuša da utiče na svoju (beznačajnu) sudbinu. Pošto je nepromišljeno popio čarobni eliksir i postao besmrtan, on na jednoj današnjoj 'nučno-istraživačkoj zabavi' (na psihijatrijskoj klinici), u ulozi hroničara (ili patološkog lažova), raskrinkava legendarne ljubavnike kao propalog vojskovođu i neuravnoteženu alkoholičarku čija smrt nije nacionalna tragedija, već početak zlatnog doba. Njegova priča je alegorično ogledalo naše epohe 'drugačijeg ropstva', u kojoj je neki novi, ni dobar ni loš, Oktavijan Avgust rušenjem (bombardovanjem) 'spasavao' Beograd, kao nekad Aleksandriju, od (srpskih) Antonija i Kleopatre. Pohotni uškopljenik koji sumnja u istinitost istorije, ne zna za ljubav i moral, a utehu nalazi u prejedanju, rob Mardijan je (anti)junak našeg doba.
Zbog uzbudljivih intelektualnih dijaloga sa Šekspirom i prodorne psihološke karakterizacije, ovaj roman bio bi odličan da, kao i svaka alegorija, nije nametljiv i jednosmeran.
