Izvor: Politika, 11.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put do ljudske duše
Žiri se usprotivio petrifikaciji Andrićevog lika i dela, jer dostojanstvo ne podrazumeva stereotipe i idolopoklonstvo
Prestižna Andrićeva nagrada za najbolju knjigu priča u 2005. godini uručena je juče Ljubici Arsić za zbirku "Maco, da l` me voliš" (izdanje "Narodne knjige"), u Andrićevoj zadužbini u Beogradu.
Ovu odluku doneo je, većinom glasova, žiri u sastavu Ljiljana Šop, predsednik, i članovi Ivan Negrišorac i Gojko Tešić. Ljubica Arsić je 31. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dobitnik Andrićeve nagrade i četvrta žena među njima.
Priznanje je laureatkinji uručio akademik Miroslav Pantić, predsednik Upravnog odbora Zadužbine, a Ljiljana Šop je pročitala obrazloženje žirija čiji je mandat završen posle tri godine. Međutim, pre slova o stvaralaštvu Ljubice Arsić, Šop je prokomentarisala nova pravila rada žirija, motivišući time i donesenu odluku.
– Ovaj žiri je u mirnim, rekla bih akademskim vodama radio samo prve godine svoga mandata i nagradu "Ivo Andrić" jednoglasno dodelio Mihajlu Pantiću za zbirku priča "Ako je to ljubav". Druge se godine, ponovo jednoglasan u odluci da nagradu dodeli priči Jovice Aćina "Dnevnik o vagini", žiri našao na udaru upravo akademskih voda, voljan da prihvati sve eventualne konsekvence svoje odluke. I te konsekvence došle su u obliku izmena i dopuna pravila o dodeljivanju "Andrićeve nagrade". Naime, Upravni odbor Zadužbine "ocenio je da je nužno izvršiti osavremenjivanje i prilagođavanje pravila", očigledno ponukan prevashodno konkretnom odlukom žirija, a ne tridesetogodišnjim iskustvom – rekla je Šiljana Šop, dodajući:
– Žiri je, u ime dobrogeneracijskih odnosa i tolerancije u književnom životu, prihvatio izmene i dopune pravila koje se odnose na formalni način rada, ali se u toku ovogodišnjeg rada usprotivio petrifikaciji Andrićevog lika i dela, oličenoj u formulaciji da nagrađeno delo mora "svojim naslovom i sadržajem da bude u skladu sa dostojanstvom Andrićevog dela". Smatrali smo da je prirodno da nakon više od pola veka od nastanka Andrićevih dela svako ima pravo da razumeva i tumači dostojanstvo tog dela u skladu sa sopstvenim životnim, poetičkim i moralnim načelima, ali da dostojanstvo ne podrazumeva neslobodu, stereotipe i idolopoklonstvo.
Prema oceni žirija, Ljubica Arsić poduzima putovanje oko sveta da bi zavirila u najdelikatnije i najvitalnije kutke ljudske duše i tela, u svet nagona, strasti, podsvesti, pohote i fantazija.
– Stalne promene naratora, ugla posmatranja, emocija, vremena, monoloških, opisnih i dijaloških formi, ostvaruju vrtoglavu dinamiku i tenziju priča, sugerišući ubrzanje i neurotičnost modernog doba i ljudsku sklonost ka upotrebi, zloupotrebi i mistifikaciji Erosa i erotike, kao i strahove, nesigurnost i ratobornost među polovima – naglasila je Ljiljana Šop.
Ljubica Arsić je, zahvalivši na uručenom priznanju, primetila:
– Nagrade su prilika da se pisac, pošto se utiša žamor taštine, osvrne i da predahne malo u svom književnom bratstvu, ne baš u postu i molitvi, već kako to ja zamišljam. Za trpezom izobilja, onom Avramovom trpezom sa koje snishode tri anđela prerušena u putnike namernike. Iznad je nebo, po stolu su svakojake "đakonije"...
M. Vulićević
[objavljeno: 11.10.2006.]
