Izvor: Politika, 17.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prostori sećanja
Dužnost je umetnika da prstom ukaže na zlo, jer umetnost je sama po sebi angažman, kazao je Dino Mustafić
Juče je u beogradskom hotelu "Interkontinental" održano regionalno savetovanje umetnika o nasleđu prošlosti, u organizaciji Fonda za humanitarno pravo, a tema skupa je bila "Umetnička istina i odgovornost za stvaranje istorijskog pamćenja".
Bili su prisutni umetnici iz Federacije Bosne i Hercegovine, Hrvatske, sa Kosova i Metohije i iz Crne Gore. Moderatori razgovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bili su Nenad Prokić, dramaturg, Haris Pašović, reditelj i profesor iz Bih, i Nataša Kandić, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo.
U razgovoru su učestvovali i Bojan Munjin, novinar "Feral tribjuna", Davor Konjikušić, reditelj iz Hrvatske, Dino Mustafić, direktor Međunarodnog festivala MESS (BiH), Nihad Hreševljaković, istoričar i producent teatarskog festivala MESS, Erzen Škololi, koosnivač Exit Instituta za savremenu umetnost u Peći, Pjer Žalica, reditelj i profesor (BiH), Maroje Mrduljaš, teoretičar dizajna iz Hrvatske, arhitekta Amir Vuk Zec (BiH) i drugi. Među predstavnicima iz Srbije bili su tu i Borka Pavićević, Filip David, Lazar Stojanović, Marko Vidojković.
Prema rečima Nataše Kandić, reč je o pokušaju davanja odgovora na pitanje koliko umetnici svojim delom mogu da doprinesu regionalnim konsultacijama o pravdi u postkonfliktnim društvima bivše Jugoslavije, koliko je ono što umetnici rade važno za istorijsko pamćenje i koliko je njima mogućno da se suprotstave prikrivanjima zločina i lažima.
– Konsultacije umetnika deo su šire regionalne konsultacije o tranzicionoj pravdi, u kojoj učestvuju udruženja žrtava, zatim istoričari, naučnici, politički analitičari i drugi stručnjaci. Prve konsultacije održane su u Sarajevu u maju, uslediće skup u Zagrebu, u februaru, i ponovo u Beogradu, u aprilu, a proširiće se i na Kosovo i Metohiju i Podgoricu – rekla je Nataša Kandić.
U okviru celodnevne diskusije, umetnici su razgovarali o umetničkoj odgovornosti, umetničkoj slobodi i kulturnom prostoru i umetničkom pamćenju. Bilo je reči o tome da kreacija treba da bude dekonstrukcija i razobličavanje podvala, da je umetnik odgovoran prema samom sebi i pred javnošću i da u vremenu jauka umetnik treba da omogući da se ti jauci čuju.
Borka Pavićević je ukazala na to da treba preispitati prostore zajedničkog sećanja i artikulisati traume, odrediti se u odnosu na celokupno nasleđe, jer mnogi intelektualci ne znaju šta im se zapravo dogodilo. Nihad Hreševljaković je naglasio da je važno prikupiti tragove zločina i ne odvajati etiku od estetike, a Bojan Munjin je rekao da je dovoljno uključiti zdrav razum kako bi se razdvojilo dobro od zla.
Možda je viđenje Dina Mustafića najobuhvatniji odgovor na temu odgovornosti.
– Umetnička odgovornost nije ništa različito od ljudske odgovornosti, a odgovornost je sama po sebi motiv za kreaciju. Dužnost je umetnika da prstom ukaže na zlo, jer umetnost je sama po sebi angažman. Umetnik životu mora prići sa one bolje strane, suočiti se sa prošlošću koja nije balast, već podloga za umetničku istinu – rekao je Dino Mustafić.
U razgovoru je često pominjan Danilo Kiš i misao iz Talmuda da je bolje biti među progonjenima nego među progoniteljima. U delu diskusije o neodvojivosti etike od estetike, spominjani su Leni Rifenštal, Luj Ferdinand Selin, Knut Hamsun i Ezra Paund, čija uverenja bacaju senku na ono što su stvorili. Pjer Žalica je čak izjavio da "Trijumf volje" nije dobar film, "kao što neko nije dobar čovek". Advokat Dragoljub Todorović ukazao je na to da su suđenja za ratne zločine, kojima svakodnevno prisustvuje, a koja se obavljaju u tajnosti, "šekspirovske stvari, koje vape za umetničkom obradom".
Erzen Škololi govorio je na engleskom jeziku o teškim godinama školovanja na Kosovu i Metohiji, koje je uglavnom obavljano po kućama, a zatim i o teškoćama da sa saradnicima utemelji modernu umetnost na tom prostoru.
Važan deo jučerašnjeg razgovora bio je posvećen činjenici da postoji potreba redefinisanja kulturnog prostora bivše Jugoslavije, ali da je isto toliko važno ko uspostavlja nove odnose među zemljama. S tim u vezi spomenuto je i Jugoslovensko dramsko pozorište, koje je ipak bilo prisutno na pozorišnom festivalu u Sarajevu 1998. godine, iako su juče izrečena mišljenja da su iz ovog teatra potekle nacionalističke ideje. Ipak, Dino Mustafić osudio je svaki sukob:
– Rat nije Krležu učinio strancem u Beogradu, niti je Steriju i Nušića učinio strancima u Zagrebu.
U duhu kreacije, skupu se obratio erhitekta Amir Vuk Zec, koji je na primeru svog graditeljskog posla (jer ipak sve valja ponovo izgraditi i spojiti drvo sa metalom) pokazao da putuje od Trebinja i Dubrovnika, do Međugorja i Podgorice, i svojim primerom "integriše prostor".
Marina Vulićević
[objavljeno: 17.12.2006.]
.jpg)
