Izvor: Blic, 15.Feb.2012, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prosečni filmovi i učtivi aplauzi
Prva četiri dana Berlinala obeležili su filmovi koji se bave dramom i traumom zatočeništva, ali se ne bi moglo reći da su pridobili publiku. Od kidnapovanja do političke represije, od kraljice zarobljene u svojoj palati do osuđenika na smrt, Berlinalom dominiraju priče o tome kako se ljudi ponašaju kada im je uskraćena sloboda.
Od 18 ostvarenja u konkurenciji za „Zlatnog medveda", prikazano je devet i većina je dobila tek prosečnu ocenu akreditovanih novinara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Domaći kandidat, „Barbara" Kristijana Pecolda, donekle se istakao kao rani favorit među kritičarima. U njemu je prikazan represivni svet komunističke Istočne Nemačke osamdesetih godina. Nina Hos tumači doktorku proteranu u istočnonemačku provinciju jer je tražila da se preseli u zapadni deo zemlje kako bi bila sa svojim ljubavnikom.
Iako ne obiluje uzbudljivim trenucima, a ni srceparajućim scenama poput drugih filmova slične tematike, „Barbara" je uznemirujuće podsećanje na to kako je izgledao život pre dve decenije s druge strane Berlinskog zida, koji se protezao svega nekoliko metara od kompleksa u kojem se održava festival.
Kristijan Pecold pokazao je kako je klaustrofobičan bio svet u kojem su ljudi živeli u stalnom strahu da će ih komšije, prijatelji, kolege, čak i supružnici, odati obaveštajnoj službi Štazi. „Ovo nije film o Istočnoj Nemačkoj, već o tome kako su ljudi preživljavali u zemlji koja je bila na izdisaju", kazao je Pecold.
Dileri drogom, mafijaš i ubica angažovani su za uloge Cezara, Brutusa, Kasija i drugih u fimu „Cezar mora da umre" (Cesare deve morire), doku-drami o zatvorenicima koji spremaju Šekspirovu tragediju. Film je sniman u zatvoru Rebibija u predgrađu Rima.
Briljante Mendosa
„U većini svojih filmova trudim se da budem verodostojan što više mogu", kazao je Briljante Mendosa, reditelj filma „Zatočenica" sa Izabel Iper.
„Filmski stvaralac nikada ne treba da staje na nečiju stranu, već da pokaže šta se zaista desilo, čak i ako je to protiv njegovih ličnih uverenja i životne filozofije", tvrdi reditelj koji je u Kanu 2009. godine osvojio nagradu za režiju (Kinatay). Inače, filipinskog reditelja smatraju za jednog od najznačajnijih predstavnika svetskog autorskog filma.
U režiji braće Vitorija i Paola Tavijanija, film je mogao biti naslovljen i sa „Šekspir vas može osloboditi" jer zatvorenici, barem nakratko, mentalno uspevaju da pobegnu iz ćelija. A Šeksiprove teme moći, korupcije, ubistva i osvete u „Juliju Cezaru" prirodno su bile bliske glumcima koji izdržavaju kazne od 14 godina do doživotne robije.
„Tek kada sam otkrio umetnost, ova ćelija je za mene postala istinski zatvor", kazao je Kozimo Rega, zatvorenik koji je tumačio Kasija. Filipinski reditelj Briljante Mendosa predstavio je film „Zarobljenica" (Captive) sa Izabel Iper u ulozi humanitarne radnice koju su oteli islamski ekstremisti. Scenario je zasnovan na istinitom događaju iz 2001, kada je 20 stranaca oteto iz jednog odmarališta na ostrvu Palavan.
Iperova je otkrila da su surovi uslovi snimanja, kao i Mendosin sistem rada u kojem do poslednjeg minuta glumcima nije želeo da otkrije scenario, učinili ovo jedinstvenim iskustvom.
„Bilo je to najneverovatnije i najradikalnije iskustvo koje sam doživela kao glumca", kazala je Francuskinja nakon novinarske projekcije flma koji je izazvao tek učtiv aplauz.
Film „Povratak kući" (A moi seule) Frederika Vidoa inspirisan je takođe otmicom i osmogodišnjim zatočeništvom austrijske učenice Nataše Kampuš. U skladu sa preovlađujućom tematikom festivala i minimalistički film „Meteori" (Metéora) Spirosa Statulopulosa bavi se konfliktom između slobode i samonametnutih ograničenja u priči o grčkom monahu i ruskoj kaluđerici koji su rastrzani između telesnih želja i vere.
U Berlinu je prikazan i prvi od tri filma čija se radnja dešava u Africi. „Danas" (Aujourd’hui) seneglaskog reditelja Alena Gomisa je moderna bajka o mladiću (tumači ga američki muzičar i glumac Sol Vilijams) koji se budi s neobjašnjivim saznanjem da je to poslednji dan njegovog života.
„Ovo je film o mirenju sa smrću kako bismo bolje cenili sadašnji trenutak", rekao je reditelj i dodao: „Kroz ovaj film sam se suočio sa svojim najvećim strahom i sada, kada sam se pomirio sa smrtnošću, svaki trenutak je postao magičniji i bogatiji."
Gomis je rekao i da bi „Evropa mogla toliko da obogati sebe kada ne bi posmatrala Afriku sa osećajem krivice ili milostinje, već kada bi otvoreno prihvatila kulturno blago koje taj kontinent ima da ponudi".
Dragojević: Ovo još nisam doživeo
U izjavi za „Blic" povodom ovacija koje je „Parada" izazvala na zvaničnoj projekciji u Berlinu, Srđan Dragojević nije krio oduševljenje.
- Nikada do sada u karijeri nisam doživeo takav aplauz. Mene je to više podsećalo na huk na fudbalskom stadionu nego na onaj klasični festivalski pljesak. To je ogromna dvorana od 1.700 ljudi, ispunjena do poslednjeg mesta. Bila je to kombinacija berlinske publike, koja zaista živi za festival, i čitave jugoslovenske dijaspore koja živi u Berlinu. Zaista smo svi bili dirnuti.
Posebno me raduje to što su reakcije bile potpuno iste na dve novinarske projekcije na kojima su bili predstavnici medija iz čitavog sveta. Ja uvek imam tu strepnju, pošto je film toliko dobro prihvaćen u regionu da sam možda lokalan, da ljudi iz drugih zemalja humor filma ne doživljavaju isto. Posle ovih projekcija sve strepnje su razvejane, a potvrda tome je i što je jedan od najvećih francuskih distributera kupio film za francusku bioskopsku distribuciju. Pored te lavine holivudskih filmova danas, to je veliki uspeh za mali film čiji je budžet tek nešto malo veći od milion evra i koji dolazi iz male zemlje.
Povezane vesti: Objavljena lista filmova za Berlinale Priča o Fridrihu Ničeu prvi favorit Berlinala
