Izvor: Politika, Tanjug, 06.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sećanje na staru Narodnu biblioteku

Bombe u Prvom i Drugom svetskom ratu treba razumeti kao brisanje pamćenja nacije

Polaganjem venaca na Kosančićevom vencu, na mestu gde se nalazila nekadašnja Narodna biblioteka, juče je obeležen dan kada je u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine do temelja srušena zgrada ove najstarije ustanove kulture u Srbiji. Narodna biblioteka Srbije tradicionalno obeležava ovaj datum zbog činjenice da je u bombardovanju nepovratno izgubljen celokupni fond biblioteke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa vrednim i originalnim srednjovekovnim rukopisima.

O ulozi Narodne biblioteke Srbije u modernizaciji srpskog društva govorila je juče dr Dubravka Stojanović, podsećajući na to da je srpska nacionalna biblioteka osnovana 1832. godine ukazom kneza Miloša o obaveznom čuvanju jednog primerka svake objavljene knjige.

– Zadaci koje su u Srbiji imali Narodno pozorište i Narodni muzej bili su donekle lakši nego što je bio posao koji se nalazio pred Narodnom bibliotekom. Procenat pismenih bio je vrlo nizak u to vreme, samo dve godine ranije osnovana je prva srednja škola u Srbiji, a prvi srpski student otišao je na univerzitetske studije u inostranstvo tek 1842. godine. Sve to značilo je da bi se pre moglo reći da je biblioteka nastala s misijom, nego što je bila rezultat kulturnih potreba još uvek nedovoljno zrelog srpskog društva. Narodna biblioteka imala je zadatak da kreira naciju i društvo, rekla je dr Dubravka Stojanović, ističući da je prema preciznim statistikama Narodne biblioteke o čitanosti knjiga, a koji su od 1895. objavljivani u Godišnjaku srpske kraljevske akademije, u periodu pred Prvi svetski rat čitanje u Srbiji postalo deo masovne kulture.

– Bio je to dokaz o nastanku srpskog građanstva koje je, iako još nedovoljno definisano, preuzelo evropski model ponašanja i sistem vrednosti. Prekide u radu Narodne biblioteke, a posebno bombe u Prvom i Drugom svetskom ratu, treba razumeti kao brisanje pamćenja nacije, ali i kao ugrožavanje razvoja srpskog društva – dodala je dr Stojanović.

Prema podacima NBS, 1. aprila 1941. godine, u očekivanju početka rata, sve je bilo spremno za evakuaciju. Međutim, tadašnji ministar prosvete M. Trifunović zabranio je evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke. Zgrada biblioteke, pogođena 6. aprila u 16 časova, izgorela je do temelja.

M. V.

[objavljeno: 07/04/2009]

Nastavak na Politika...

Danas: Prizor za razmišljanje i tugovanje