Izvor: Blic, 23.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijatelji novi, gde ste
Prijatelji novi, gde ste
Dogovorim se sa jednom prijateljicom da odemo zajedno u Muluvulu na nekoliko dana odmora. Ona se toliko obraduje, da od silne sreće zaboravi na mene i javi se iz Muluvulua toliko tužna što me tamo nema, da sam zbog njene tuge, morala da odem do reke da se išetam, kako bih ublažila njenu nervozu. Usput izgubim svoj omiljeni mobilni telefon i sutradan, odem i kupim novi. Pošto se prijateljica mimoišla sa mnom, predloži mi prijatelj da sa njim i njegovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << femili umesto u Muluvulu, odem u Vulumulu. Ali, od silne radosti i on zaboravi da me podseti kad treba da krenemo, pa tako saznam od nekih poznanika da je stigao srećno i da sa svojom femili uživa. Toliko im je lepo da su i zaboravili da su me zaboravili. Super, kažem ja, bar ne moram zbog njega da odlazim na reku i da špartam na nervnoj bazi, isterujući njegovu nervozu. Odem da išetam zbog sebe. Ali, na moju veliku žalost, usput ne izgubim ništa, tako da ništa novo nisam morala sebi da kupim. Padnem u bedaka, pravo u krevet. U neko doba, začujem kišu. Ali, nekako više na desno, nego na levo uvo. Kakva je ovo zemlja, pomislim! Pa, u ovom Wiesbadenu i kiša počinje da vodi politiku. Ustanem da proverim, a u mom kupatilu, Nijagarini vodopadi. Bojler curi, a voda nosi sve pred sobom. Da sam kojim slučajem otišla u Vulumulu, vratila bih se u Veneciju, a ne u Wiesbaden. U rodjenoj kući, morala bih da koristim čamac. Baš je sladak onaj moj drugar što je zaboravio da me povede na godišnji odmor. Uostalom, sada imam i novi mobilni i novi bojler. Ne znam samo gde se kupuju novi prijatelji, pošto zbog ovih starih, nemam više šta da izgubim.
