Izvor: B92, 18.Okt.2013, 17:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevedena reč rukovanje sa svetom
Omiljeni dečji pesnik Ljubivoje Ršumović, koji će prekosutra otvoriti 58. Međunarodni beogradski sajam knjiga, poručio je danas da "svaka srpska prevedena i štampana reč u inostranstvu znači pruženu ruku, prihvaćenu ruku i rukovanje sa svetom".
Ršumović je u intervjuu Tanjugu rekao da je knjiga nedavno proglašena izumom epohe, a na pitanje da li taj "izum" izumire, kao što mnogi govore, da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << li je knjiga ugrožena, on kategorično veli: "Ne".
"Mislim da je Beogradski sajam knjiga, ne samo ovogodišnji, već i svi dosadašnji i budući, takođe, dokaz za to veliko 'Ne'. Knjiga, koja je stara preko dve i po hiljade godina, u raznim oblicima održala se do danas, dakle ne može biti ugrožena i ne može nestati tek tako", istakao je Ršumović, dobitnik najprestižnijih nagrada za poeziju za decu.
On je rekao da je Sajam na neki način svetkovina, pre svega, pisaca, a tek onda izdavača, dodavši da se izdavači trude da afirmišu svoje pisce, a pisci se trude da pomognu svojim izdavačima da se knjige plasiraju.
Ršumović je rekao da bi Sajam trebalo, u saradnji s Ministarstvom kulture ili nekim drugim državnim, kulturnim i prosvetnim ustanovama, da na neki način organizuje "stalnije prevođenje srpskih knjiga na strane jezike".
"Svaka srpska prevedena i štampana reč u inostranstvu znači pruženu ruku, znači prihvaćenu ruku i rukovanje sa svetom. To je osnova i o tome država mora da vodi računa. Do sada su to uglavnom radili pisci. Sećam se muke Danila Kiša da se knjige plasiraju, prevedu", kazao je Ršumović.
"Piscima treba dati vremena i slobode da pišu, a o njihovom delu, u jednom tom segmentu, mora da brine država, jer pisci su legitimacija države", dodao je autor "Bukvara dečjih prava".
Ršumović je prvi pisac za decu koji otvara Beogradski sajam knjiga, a to će učiniti zajedno s poljskom književnicom Olgom Tokarčuk.
"Ne znam mnogo o njoj, sada ćemo se upoznati. Poznajem poljsku književnost koliko može da je poznaje čovek koji je studirao književnost, ali i kao čitalac koji je odrastao i vaspitan, na neki način, na knjizi Henrika Sjenkjeviča - 'Kroz pustinju i prašumu', na knjizi 'Quo vadis?'. To je pitanje i danas postavljeno Srbiji - 'Kuda to ideš, Srbijo?'", rekao je Ršumović.
Svoju decu je dovodio na Sajam i smatra da decu treba fascinirati knjigom u najranijem razdoblju, tako da im to oduševljenje za knjigu ostane za ceo život.
"Moje sinove su najviše interesovali stripovi, najmanje pesme, moram da priznam, jer su to valjda imali kod kuće. Čak nisu hteli moje pesme da uče u školi, već su tražili od učitelja da im daju pesme drugih pesnika", ispričao je Ršumović.
Ršumović i Tokarčuk otvaraju Sajam knjiga
Šta izdavači spremaju za Sajam knjiga
Šta priprema Poljska za 58. Sajam knjiga
Jedan od najznačajnijih savremenih pisaca za decu, autor 86 knjiga, najavio je da će na Sajmu predstaviti knjigu "Vidovite priče", koju je posvetio svom dvoipogodišnjem unuku Vidu.
"I njega ću dovesti na Sajam. On već priča svima okolo: 'Moj dida je napisao meni knjigu'. Hoću da on vidi da ima još knjiga i još pisaca i da nije njegov 'dida' jedini", uz osmeh je ispričao Ršumović.
Najstariji unuk Aleksa bio mu je "pomoćnik" u pisanju knjige "Aleksine pesme". "Njegovo druženje sa mravima, njegovi fazoni koje je imao kada je bio dete poslužili su mi kao moto za svaku pesmu u toj knjizi, za svaki ciklus. Sada je Vid dobio knjigu, Marina još nema. Razmišljam da njoj napišem neke 'Marinirane pesme', pesme o hrani, naravno, ali ona je već devojka, pa se bojim da se ne naljuti, pa ću se dogovoriti sa njom", rekao je Ršumović.
Priznaje da je njegovim sinovima "došla preko glave" uspavanka "Jednog zelenog dana onog zelenog leta", koju je napisao kao špicu za emisiju "Hajde da rastemo", ali je, ponosno dodaje, sada, ipak, pevaju svojoj deci.
Ršumović je ocenio da će ovogodišnji Beogradski sajam biti jedan od bogatijih, ali se sa tugom osvrnuo na Frankfurtski sajam knjiga, sa koga se vratio pre dva dana, a na kome Srbija nije imala nacionalni štand.
"Žalosno je da Srbija nije imala svoj štand, da su Srbi, naši pesnici iz dijaspore, iz Nemačke i drugih zemalja, zakupili mali štand u Hali 5. Međutim, nigde ime Srbije ni na tom štandu nije se pominjalo. A tu se šepurio štand Kosova sa ogromnim crvenim transparentima, gotovo veličine brazilskog, a Brazil je bio počasni gost. To me je rastužilo. Ne mogu da verujem da čak ni privatni izdavači nisu mogli da organizuju štand u ime države Srbije", rekao je autor naslova "Još nam samo ale fale", "Vesti iz nesvesti", "Ma šta mi reče", "Pričanka"...
