Izvor: B92, 07.Jul.2011, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljen novi Pištalov roman
Novi roman pisca Vladimira Pištala "Venecija", koji je objavila zrenjaninska "Agora", predstavljen je 6. jula u Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu.
Roman "Venecija" je možda najličnija knjiga Vladimira Pištala, bildungs roman u kojem glavni junak, sam pripovedač, intelektualno odrasta u komunikaciji sa svetom kojim je fasciniran, istakao je na promociji književni kritičar i izdavač Nenad Šaponja.
Prema njegovim rečima, "Venecija" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predstavlja priču o jednom gradu, ali i o istoriji Slovena, o porodičnoj istoriji pisca, o ljubavi, o karnevalu i maskama, ali i o Mediteranu koji je jedna od središnjih
tema knjige.
"U romanu se pitam šta je Mediteran, gde počinje i gde prestaje. Jedan stranac je čak i Beograd proglasio mediteranskim gradom, pre svega zbog njegovog duha, odnosno zbog kulture života, sedenja na trgovima i ispijanja kafe", rekao je Vladimir Pištalo.
Govoreći o svom doživljaju Venecije, Pištalo je istakao da je to grad u kojem posmatrač, pod uslovom da je slobodan kao ličnost, odnosno sposoban da posmatra i doživi ono što ga okružuje bez predrasuda i stega, ima mogućnost da vidi mnoštvo detalja.
"Venecija me je oduvek privlačila zbog svoje lepote, ali i zato što je ona drugi svet u ovom svetu. Skupljanje detalja omogućava vam da dobijete nadrealistički doživljaj sveta, a to znači da umete da
gledate. Sloboda znači da imamo mogućnost da budemo svedoci sopstvenih života", rekao je Pištalo.
Važan segment romana predstavlja i priča o čuvenom venecijanskom karnevalu i maskama koje Pištalo vidi kao metaforu sveta koji dolazi posle smrti.
"Maske su neme kao labudovi, imaju ljušture od očiju, pravilne noseve i usne u pupoljku. One su veoma zanimljive, ali istovremeno i zastrašujuće. Ono što gledate na karnevalu predstavlja sve ono što će čovek biti posle smrti - vetar, reka...", rekao je Pištalo.
Važan segment romana predstavlja i priča o čuvenom venecijanskom karnevalu i maskama koje Pištalo vidi kao metaforu sveta koji dolazi posle smrti.
"Maske su neme kao labudovi, imaju ljušture od očiju, pravilne noseve i usne u pupoljku. One su veoma zanimljive, ali istovremeno i zastrašujuće. Ono što gledate na karnevalu predstavlja sve ono što će čovek biti posle smrti - vetar, reka...", rekao je Pištalo.
Svoju veliku ljubav prema Mediteranu Pištalo, kako Šaponja prenosi piščeve reči, "traži u zapisima srpskih i svetskih pisaca, ali i u ličnim predačkim povestima, u istoriji mediteranskih Slovena, u izbrisanim preobražajima krilatih lavova po jadranskimi grčkim ostrvima, u komediji del arte, i pre svega, u poeziji".
Kao i u mnogim prethodnim proznim delima, Pištalo se u romanu "Venecija" bavi i velikim ličnostima, ovoga puta vojskovođom i vladarom Aleksandrom Makedonskim, kog smatra "možda najuspešnijim čovekom koji je ikada živeo", i rediteljem Federikom Felinijem, koji se "kao crvena nit provlači kroz ceo roman".
Roman "Venecija" je deseta knjiga Vladimira Pištala u izdanju "Agore" i prva knjiga objavljena nakon romana "Tesla, portret među maskama", koji je 2008. godine dobio NIN-ovu nagradu kritike.
Vladimir Pištalo (1960) živi u SAD i predaje svetsku i američku istoriju na Univerzitetu u Vusteru, u državi Masačusets.
Njegovi romani, pre svega "Tesla, portret među maskama" i "Milenijum u Beogradu", prevode se, ili su prevedeni, na desetak jezika, među kojima i na japanski i korejski.
Pištalo je i autor dve neobične literarno-biografske knjige - "Aleksandride", bajkovite povesti o Aleksandru Makedonskom, i novele "Korto Malteze".
Kao prevodilac, dobio je nagradu "Miloš Đurić", za prevod sa engleskog poezije američkog pesnika srpskog porekla Čarlsa Simića.
