Izvor: Politika, 29.Maj.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstave za decu gurnute u zapećak
Kakvo je kod nas stvaralaštvo za decu i mlade, u književnosti i teatru, i zašto u medijima ne postoji kritika tog stvaralaštva, pitali smo pisce i kritičare
Kada se kaže da nema dovoljno kritike pozorišnih predstava za decu i mlade, misli se uglavnom na kritiku u tiražnim dnevnim novinama i elektronskim medijima. U tom smislu, kritika pozorišnih predstava za decu i mlade jedna je od žrtava društva koje kultura, očigledno, minimalno zanima. Prostor za kulturu u tiražnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << medijima je tragično sužen i sve više nastavlja da se sužava, uslovi rada ljudi koji rade u medijima su prilično bedni. Nedostatak pozorišne kritike za decu je posledica te situacije.
Ana Tasić, pozorišni kritičar i teatrolog, ovako komentariše razloge zbog kojih je kod nas pozorišna, odnosno književna kritika svedena na minimum.
– Premalo prostora za kulturu u medijima dovodi do toga da je moguće pratiti skoro samo najveće događaje. To su okolnosti u kojima se piše i pozorišna kritika. To je, mislim, glavni razlog izostanka kritika predstava za decu i mlade – objašnjava naša sagovornica, i dodaje:
– Postoje, naravno, i drugi razlozi koji utiču na izostanak pozorišne kritike za decu i mlade, ali oni nisu opšti, već pojedinačni. Na primer, znam da pojedine kolege ne prate uopšte repertoare pozorišta za decu, sa stavom da su ona manje vredna. I toga ima, mada, čini mi se, da se ta situacija menja nabolje. Ipak, mislim da je važno napraviti razliku između medija, to jest važno je napomenuti da se u drugim, manje tiražnim, stručnim medijima, ipak više prostora posvećuje teatarskoj produkciji za decu i mlade.
U mesečnim pozorišnim novinama „Ludus”, primećuje Ana Tasić, piše se redovno o predstavama za decu i mlade. I stručni časopisi poput „Scene” i „Teatrona” posvetili su svoje brojeve teatru za decu i mlade. Dakle, kritika predstava za decu najviše izostaje u visokotiražnim dnevnim novinama i elektronskim medijima, onima koji najviše zavise od tržišta, odnosno prodaje. A prodaja je u vezi sa atraktivnošću sadržaja koja generalno teži da redukuje kritičku misao, a da akcentuje senzacionalizam. Da ponovim tezu sa početka: kritika pozorišnih predstava za decu i mlade strada zbog opšte situacije u društvu, potpunog odsustva sistemske brige za pozorište.
– Pre desetak godina imali smo odlične pozorišne kritike predstava za decu iz pera iskusnog Vlade Stamenkovića, ili, recimo Feliksa Pašića. Pisali su i mnogi drugi. Kada je kriza pozorišne kritike u pitanju, tu je, po meni, presudio Ivan Medenica koji je svojevremeno bio protiv toga da se piše o predstavama za decu. Sećam se da smo o tom problemu diskutovali na Sterijinom pozorju u Novom Sadu pre mnogo godina. Medenica je, po meni, prvi čovek koji je prekinuo tradiciju koja je postojala dugi niz godina. Lično nemam nikakav problem zbog nedostatka pozorišnih kritika predstava za decu, niti dilema vezanih za pomenuti problem. Ja ću i dalje sa istom energijom, maštom i voljom raditi predstave za decu – kaže reditelj Milan Karadžić koji već decenijama režira predstave za decu, na sceni matičnog pozorišta „Boško Buha” u Beogradu, ali i u mnogim drugim teatrima.
Dramski pisac Željko Hubač, autor više nagrađivanih dramskih tekstova za decu, svojevremeno je, dok se bavio kritikom, redovno pisao o predstavama za najmlađe
– Smatrao sam to svojom obavezom, tim pre što mi je u susretu sa predstavama majstora lutkarstva Srboljuba Stankovića, zastajao dah. I danas mislim da je njegova postavka „Omera i Merime” remek-delo. Krajem prošlog veka stvari su se na trenutak pomerile, nekoliko uspešnih predstava je skrenulo pažnju kritičara, čak su se i selektori Pozorja interesovali za ove predstave, no to je bilo kratkog daha. Produkcija za decu je ubrzo iznova gurnuta na marginu zahvaljujući isključivosti onih „autoriteta” koji su je protumačili kao niži oblik umetnosti, a strašnije od njihove zablude jeste to da su svoje predrasude sistematski prenosili na mlađe kolege. Nije ih interesovalo to što se pozorište za decu pokazalo kao izuzetno vitalno i radoznalo u odnosu na aktuelna estetska gibanja u Evropi... Pa, kultnog Olivera Frljića su oni isti koji ga sada „otkrivaju” mogli da upoznaju na festivalu „Pozorište zvezdarište” kao autora sjajne zagrebačke predstave za decu „Blizanke”. Veliki evropski reditelj Aleksandar Morfov je svoju estetiku izgradio na lutkarstvu, o čemu pojedine kolege nisu ništa znale dok su sa ushićenjem gledale na Bitefu njegovu postavku komada „Na dnu”, kaže Hubač, uz komentar da: „Uzrok marginalizacije treba tražiti i u onima koji se pozorištem za decu bave isključivo iz komercijalnih razloga, no to je tema za raspravu, a ne alibi”.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 30.05.2011.
.jpg)
