Izvor: Danas, 04.Avg.2014, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstava „Sestre po oružju“ na Bitefu
Beograd - „Sestre po oružju/Sisters in Arms“ Novi Zeland /Srbija je projekat i međunarodna saradnja pozorišta AKE AKE iz Danidna, rediteljki i glumica Džesike Laton i Sanje Krsmanović Tasić, sa novoosnovanom pozorišnom trupom Hleb teatar iz Beograda. Predstava „Sestre po oružju“ je inspirisana i nastala na osnovu eseja u pokretu „Priče hleba i krvi“ autorke Sanje Krsmanović Tasić i istražuje herojstva i ulogu žena u Prvom svetskom ratu, sa posebnim osvrtom na boravak i >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << požrtvovanost žena, medicinskog osoblja, sa dalekog Novog Zelanda i Australije na Balkanu.
Narednik Sofija Jovanović, heroina balkanskih i Prvog svetskog rata, inače prababa autorke, na pozornici se sreće sa doktorkom Džesikom Skot, prvom ženom ratnim hirurgom sa Novog Zelanda, kao i sa mnogim likovima učesnika ratnih dešavanja na Balkanu, uključujući i maorske vojnike, koji su zajedno sa „belim“ vojnicima trupa ANZAC-a (Australian and New Zealand Army Corps) doputovali sa dalekih Pacifičkih kontinenata i ostrva Australije i Novog Zelanda, da bi se borili u našem delu sveta, mnogi od njih žrtvujući svoje živote u ponekad loše vođenim bitkama, postavši tako „topovsko meso“ i brojka u vojnim statistikama. Za njihove majke i porodice u njihovim postojbinama oni ostaju doživotna rana, kao i za hiljade srpskih porodica, koji su izgubili svoje bližnje. Naša zemlja se od posledica tog stradanja ni posle 100 godina još uvek nije oporavila.
Predstava se bavi neobičnim ljudskim sudbinama, dalekim kulturama koje su se srele na našem području, ogromnim razlikama u običajima i navikama, ali i zajedničkim osobinama hrabrosti, požrtvovanja i humanosti koje su nas povezivale. Ova predstava, ispričana kroz ženski rukopis, ukazuje pre svega na sav besmisao rata, na njegovu strahotu i nakaznost, uz veličanje pojedinačnih primera plemenitosti i čovečnosti i prikazivanje ličnih sudbina isprepletanih u kovitlacu svetskih dešavanja.
Likovi iz tog perioda će se staviti u dijalog sa akterima same predstave, umetnicima XXI veka, uz promišljanje naših društava, njihovog razvoja i trenutnog stanja, u svim sličnostima i razlikama naših udaljenih kultura. Predstava će biti začinjena muzikom i plesovima jednog i drugog podneblja i predstavljaće neobičnu mešavinu naših izvornih nasleđa. Rađena procesno, uz elemente antropološkog i fizičkog teatra, iz tradicija iz kojih autorke potiču. Predstava će svoju svetsku premijeru imati 24. septembra u Bitef teatru u Beogradu, kao deo programa BITEF Polifonije, igranje u Novom Sadu u Pozorištu mladih, da bi u oktobru pošla na turneju po Novom Zelandu i gostovanje na festivalima Danidn i Nelson, a naredne godine gostovaće na Festivalu u Edinburgu.
Umetnici sa Novog Zelanda će tokom svog boravka i u okviru BITEF Polifonije držati radionice Maorskih igara i muzike WHARE TAPERE. Realizaciju predstave je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Kreativni Novi Zeland, fond za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata, kao i Otago Community Grant sa Novog Zelanda. Koprodukcija je ostvarena uz pomoć i saradnju Bitef teatra, UDUS-a (Udruženja dramskih umetnika Srbije) i CEDEUM-a (Centra za dramu u edukaciji i umetnosti).
Tekst, dramaturgiju i režiju potpisuju Sanja Krsmanović Tasić i Džesika Laton, a pored njih u predstavi igraju: Ris Laton, Anastasia Tasić i Jugoslav Hadžić, koji je komponovao i muziku za predstavu. U predstavi su korišćeni i tekstovi Antonija Đurića, Rebeke Vest, Kemala Ataturka kao i Kodeks japanskog samuraja iz 14. veka.
Žene na frontu
Sam rad na projektu, koji je kao svoj radni naziv imao „Women at the Front“ (Žene na frontu) je započeo januara 2014. pojedinačnim istraživanjem tema, uzetim kao polazna tačka projekta. Zajednički rad je započeo februara 2014. boravkom Sanje Krsmanović Tasić na Novom Zelandu, da bi se nastavio odvojenim probama u Beogradu i Danidnu. Sklapanje predstave iz scena kreiranih na dva kontinenta desiće se tokom septembra u Beogradu. Umetnice se poznaju još od 1999. kada je Džesika prvi put gledala Sanju u ulozi Helen Keler u predstavi „Slučaj Helen Keler“ DAH teatra, na Festivalu u Velingtonu. 2004. Džesika Laton je pohađala školu DAH teatra za glumce i reditelje.
.jpg)
