Izvor: Politika, 12.Maj.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorište ne trpi podvale i površnost
Moj kriterijum za odabir predstava jeste ukupni doživljaj pozorišta sa svim radostima i dramama sa kojima publika deli emocije, kaže Branislava Liješević, selektorka festivala „Tvrđava teatar”
Ovogodišnji, 4. po redu, međunarodni pozorišni festival „Tvrđava teatar”, koji će biti održan od 11. do 20. jula u ambijentalnom prostoru smederevske tvrđave, predstaviće ukupno 16 predstava, od toga deset u glavnom programu. Selekciju je potpisala selektorka Branislava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Liješević. Tri prethodne sezone festival se odvijao u avgustu. Međutim, po rečima selektorke, u prethodne tri godine bilo je gotovo nemoguće sastaviti program u tom terminu.
Festivalska dešavanja pratiće podnaslov „Pan-teatrikum”, a prve večeri nastupiće pozorište Pan optikum iz Nemačke sa predstavom „Tranzicija”. Zašto ovakav podnaslov četvrtog izdanja „Tvrđava teatra”, pitali smo selektorku Liješević:
– Zato što obuhvata predstave urađene u mnoštvu inovativnih, modernih, samosvojnih rediteljskih pristupa i rukopisa, a po tekstovima bezmalo svih dramskih žanrova, na raznovrsne teme, pisaca iz različitih epoha... Sva ta dramska dela i njihove scenske interpretacije u ovom festivalskom repertoaru povezuje upravo to što se njihove ideje seku pod različitim uglovima sa nosećim sveopštim idejama našeg doba. To je inače bio kriterijum za stvaranje ovog „Pan-teatrikuma”.
U konkurenciji za nagrade naći će se predstave „Kanjoš Macedonović” autorke Vide Ognjenović, urađene u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Beograda i Grad teatra iz Budve, „Noć u kafani Titanik” Nebojše Bradića, u izvođenju Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, „Zbogom SFRJ” Kokana Mladenovića, u produkciji Ateljea 212, „Bunar” Radmile Smiljanić, u režiji Egona Savina UK „Vuk Karadžić”, „Višnjik” A. P. Čehova u režiji Dejana Mijača i izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta iostvarenje „Ja samvetar” Juna Fosea u režiji Stevana Bodrože, u produkciji „Tvrđava teatra”. Tu su i dve predstave iz regiona: „Zločin i kazna” F. M. Dostojevskog, u režiji Dijega de Brea, kao i ostvarenje „Lukrecija iliti Ždero” nepoznatog kotorskog autora u režiji Jagoša Markovića i izvođenju Gradskog pozorišta iz Podgorice.
Branislava Liješević napominje da nije sklona traženju imenitelja, niti pravljenju selekcije po nekim zadatim obrascima. Osnovno osećanje koje je vodi jeste: da li će publika imati interes za odabrane predstave i da li će razumeti njihove poruke, da li će ih dotaći emocije koje glumci odigraju na sceni.
– Ipak, ova selekcija ima neke zajedničke kvalitete. To su u prvom redu autori tekstova koji sačinjavaju moj izbor. Raspon ide od nepoznatog kotorskog autora iz 17. veka preko Dostojevskog, Čehova, Tenesija Vilijamsa do savremenika, reditelja, koji su da bi uradili ono što su želeli sami napisali drame, kao Vida Ognjenović, Nebojša Bradići Kokan Mladenović, sve do Juna Fosea i Radmile Smiljanić. Pored navedenih reditelja na festivalu ćemo videti predstave Dejana Mijača, Egona Savina, Jagoša Markovića, Dijega de Brea i Stevana Bodrože. Publiku očekuju ostvarenja sjajnih glumaca: od Jasne Đuričić, Borisa Isakovića, Igora Đorđevića, Branislava Lečića, Bojana Žirovića, Svetozara Cvetkovića, Predraga Ejdusa, Branimira Popovića... Ako bi se tražio imenitelj bio bi to visok nivo ostvarenja reditelja i glumaca koji će se videti na festivalu, objašnjava selektorka i dodaje:
– Ne mogu da izdvojim nijednu poetiku. Ja, recimo, volim kako radi Dijego de Brea. Videla sam više njegovih predstava i u svakoj sam prepoznala nešto što mene čvrsto vezuje za pozorište. To je vizija vremena u koje on u predstavama zaranja. Njegova vertikala koja ide do srži problema, do nekog iskonskog poimanja pozorišta mene uvek fascinira. Zatim režija Vide Ognjenović, gde se ona uvek beskompromisno bori za tekst, jezik, glumačku bravuru, sve do najmanje uloge. Tu je Mijač koji nam je približio Čehova kakav je on u biti. Bradićevo razumevanje Andrića i naklonost prema tom maestru jezika, rečenice. Kokanovi široki potezi kojima slika skorašnju stvarnost i zablude. Jagoševa melanholična slika Mediterana. Egonova slikanja ljudskih lavirinata, te Bodrožino razumevanje otuđenog čoveka škrtog u emociji i reči. Na jednom mestu publika će osetiti jake glumačke energije koje u akustici i lepoti prostora u kojem igraju dobijaju na intenzitetu, a tekstovi drama stižu da svakom pojedincu u publici prenesu poruke pisca i reditelja na najbolji način. Ono što je moj kriterijum za odabir predstava jeste ukupni doživljaj pozorišta sa svim radostima i dramama sa kojima publika deli emocije. Pozorište je živ organizam i ne trpi podvale ili površnosti. To publika prepoznaje i kažnjava. Mislim da sam u predstavama koje sam izabrala osetila iskrenu emociju i igru koju će publika prepoznati.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 13.05.2012.
