Izvor: Blic, 15.Sep.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorište me je spaslo od ludila
U životu je potrebno postavljati pitanja, odgovori nam i nisu neophodni, kazao je Jožef Nađ, proslavljeni svetski umetnik iz vojvođanske Kanjiže, koji je na ovogodišnjem 45. Bitefu višestruko prisutan: njegova predstava “Bez naziva” je u glavnom programu, njegovi vizuelni radovi biće predstavljeni u Galeriji “Haos”, a knjiga o njemu u Muzeju Narodnog pozorišta.
Scensko delo "Bez naziva”, koje je Jovan Ćirilov uvrstio u glavni program 45. Bitefa, Jožef Nađ >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je radio sa partnerkom An Sofi Lanselin. Predstava je učestvovala na ovogodišnjem Praškom kvadrijenalu, Ohridskom letu, prate je reči hvale, a njen kratak opis glasi: U kocki 4 puta 4 metra, u trajanju od 80 minuta događa se koreografsko, estetsko i filozofsko istraživanje.
Igrači preispituju odnose intimnosti i spektakla, relacije koje publika uspostavlja prema intimnosti, njenim prostorima i izvorima. Nakon Bitefa, predstava nastavlja svoj život, između ostalog, otvarajući 7. oktobra Jesenji budimpeštanski festival, učešćem na festivalu Desire u Subotici 27. novembra"
Jožef Nađ na Bitefu
Predstava "Bez naziva”, kojom je briljirao i na nedavnom Praškom kvadrijenalu, u okviru glavnog programa 45. Bitefa izvodi se u Centru za kulturnu dekontaminaciju 19. septembra u 20 i 20. 9. u 16 i 20 časova. Promocija knjige "Teatar pokreta Jožefa Nađa” Milana Mađareva je 21. septembra (17) u Muzeju narodnog pozorišta, a iste večeri (20) se otvara izložba fotograma u Galeriji "Haos”.
Proslavljeni umetnik Jožef Nađ rođen je u Kanjiži, a već tri decenije stvara u Francuskoj. Svoju umetnost razvio je u vrstan, autentičan pozorišni jezik. Od 1995. je na čelu Nacionalnog koreografskog centra u Orleanu, 2001. dobio je Evropsku pozorišnu nagradu za životno delo a prethodno je bio laureat Bitefa, Avinjona, Hamburga, "Zlatne maske” u Moskvi"
Odluku da krene tim životnim i umetničkim putem, veli, doneo je svojevremeno u Budimpešti, gde je studirao istoriju umetnosti i počinjao da se bavi teatrom pokreta.
- Imao sam intuiciju i fiks ideju da svu svoju imaginaciju i energiju želim da usmerim na takvu vrstu izraza, da na taj način mogu da razvijem svoj svet.
Kada sam doneo tu odluku, seo sam u 'Orijent ekspres’ i otišao pravo u Pariz, kaže Jožef Nađ.
U gradu na Seni je otkrio bogatstvo scenske umetnosti, upoznao rad američkih i japanskih koreografa, sreo čudesnu Pinu Bauš" Nekoliko godina je, kaže, igrao kao lud; zatim osnovao svoju trupu i uradio prvu predstavu "Pekinška patka”.
- Na početku karijere postavio sam sebi nekoliko ključnih pitanja: pre svega, kako da u tom mnoštvu stilova i izraza u kojima sam se našao budem originalan. Rešio sam da zaboravim sve tehnike i iskustva koja sam do tada stekao - kaže Nađ.
U jednom delu svoje karijere bio je u umetničkom dijalogu sa književnicima iz rodne Kanjiže (Oto Tolnai, Geza Čat, Oskar Vojnič), napravio nekoliko predstava oko te literarne matrice. Koju godinu zatim usledio je period koji je potrajao oko deceniju, a u kome je radio predstave inspirisane delima Bihnera, Borhesa, Kafke, Rejmona Rasela, Anrija Mišoa, Bruna Šulca.
Pre pet-šest godina počinje faza u kojoj se, kako kaže, vraća na svoje početke, dakle na crtanje. Period vizuelne umetnosti počeo je predstavom "Paso Doble”, koju je sa španskim slikarom Migelom Barčelom radio za festival u Avinjonu.
- Posle ove predstave uložio sam mnogo energije na stvaranje drugih predstava na osnovu sopstvenog likovnog dela. Naročito na predstavu 'Gavran’.
Dokazao sam da je moguće scenski predstaviti i ispričati utiske o posmatranju ptice i sve to putem crteža telom na sceni, objašnjava - kaže Nađ.
Govoreći o pozorišnoj umetnosti, Jožef Nađ veli da je ona veoma složena, da je prostor na kom se može sresti čitav univerzum, da unutar te umetnosti nastoji napraviti polifoniju svih drugih"
- Pozorište je za mene najadekvatniji način da pobegnem od svojih unutrašnjih briga, od pitanja koja me opsedaju. Ono je moja šansa da izgradim jedan paralelni svet u ovom svetu koji je takav kakav jeste i prilika da ne poludim od takvog sveta. Istina, potrebno je malo ludila da se pravi dobro pozorište, ali čovek mora da bude svestan da je pravi život tu pored njega i da u tom životu imamo potrebu da postavljamo pitanja. Pozorište je mesto gde se ta pitanja mogu postavljati. I to je sasvim dovoljno. Nisu nam nužno potrebni odgovori.
Kanjižu oni koji je znaju zovu i Grad tišine, mesto u kome žive tihi, ali posvećeni ljudi. Proslavljeni umetnik veli da je i njegov otac bio jedan od takvih, te da je od njega naučio kako čovek može biti vredan, kako se uvek može dati više, kako biti dobar majstor u čemu god, što podrazumeva neprekidan rad i na sebi i na zanatu, kao i da "treba živeti za to što radiš”.
Moje predstave u mom dvorištu
U razgovoru za bitefovski broj "Ludusa” Nađ je otkrio svoje planove za budućnost: "Pre nekoliko godina sam želeo da kupim zemlju u ovom kraju. I kupio sam, tu pored Hajdukova i Ludoškog jezera i u Sremu. Ove godine ću imati svoje prvo vino. Pokušaću da napravim sa svojim prijateljima vrhunsko vino. Kupio sam kuću u Kanjiži i nameravam da tamo sve više boravim. Ostaje mi još otprilike deset godina da se odazovem na sve pozive iz sveta, a onda se vraćam u svoj vrt, u ovu kuću. Namera mi je da radim predstave koje će se igrati u mom dvorištu. Pozvaću publiku i služiću moje vino koje ću praviti sa svojim prijateljem Sakmajsterom, od grožđa iz mojih vinograda u Bačkoj i na Fruškoj gori. Osećam kako posle toliko godina putovanja treba da se vratim. Biće to, izračunao sam, kada ovih dvanaest stabala tise koja sam u dvorištu zasadio porastu tako da se dodiruju.”
Povezane vesti: "Bez naziva" Jožefa Nađa na "Bitefu" BITEF od 13. do 24. septembra Teatar kao kontra opštem beščašću Balerine i skitnice Predstava "Ujka Vanja" Dojčes teatra večeras na Bitefu
