Izvor: Politika, 29.Maj.2012, 22:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potreban nam je samosvesniji glumac
Da li je govoriti o klasičnoj ulozi glumca u savremenom pozorištu postalo deplasirano ili možda pomalo anahrono? Da li glumac postaje performer? Pitanja su na koje je veliki broj pozorišnih stručnjaka pokušao da pronađe odgovore na ovogodišnjem 14. po redu Međunarodnom simpozijumu pozorišnih kritičara i teatrologa koji je održan proteklog vikenda u Kulturnom centru Novog Sada sa naslovom „Glumac je mrtav, živeo glumac!”. Simpozijum je održan u okviru aktuelnog 57. Sterijinog pozorja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Učesnici skupa pošli su od hipoteze da se u savremenom pozorištu glumac udaljio od dramske fikcije, odnosno da je on danas performer, plesač, govornik. Pored Pozorja, organizator skupa bila je i Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara.
O problemima savremenog pozorišta govorili su između ostalih Erika Fišer Lihte, teatrolog iz Londona, dr Kristel Vajler iz Berlina, prof. dr Marko de Marinis iz Bolonje, prof. dr Marija Ševcova iz Londona, a specijalni gost bio je Jun Čeol Kim iz Seula, predsednik međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara.
– Ideja simpozijuma je u direktnoj vezi sa selekcijom 57. Sterijinog pozorja, odnosno sa činjenicom da se u našem pozorištu sve više javljaju nove forme, između ostalog i dokumentarni teatar koji pred glumce stavljaju nove izazove, pored ostalog da ne govore uvek i samo u ime nekog izmišljenog dramskog lika, nego vrlo često i u svoje lično ime, što je slučaj u predstavi „Rođeni u JU” ili nekim drugim ostvarenjima. Sama pozorišna praksa postavlja nova pitanja i nove izazove za umetnost glume. Kada sam formulisao ovakav naziv simpozijuma, parafrazirajući onaj uzvik kada se inauguriše engleski kralj ili kraljica, upravo sam imao u vidu to da nama na sceni danas ne treba neko drugi, neki performer, ili glumac amater, već da nam i dalje treba glumac, ali sa nekim višim stepenom samosvesti – kaže Ivan Medenica koji je predsedavao skupom u Novom Sadu.
– Mislim da je u našem pozorištu napravljen umetnički proboj devedesetih sa novim dramskim pismom, koji je krenuo od Biljane Srbljanović, i veliki proboj u režiji sa rediteljima kao što su Miloš Lolić, Ana Tomović. Znamo da je naša glumačka škola bazirana na Stanislavskom, ali se u praksi dešava da se zbog uslova rada, taj način glumačkog izražaja pretvori u nešto drugo, u neki kliše, rutinu i da naši glumci nisu dovoljno voljni i spremni da se suočavaju sa izazovima koje postavljaju savremeno pozorište i savremene pozorište estetike. Sa novim pozorištem nama je potreban novi glumac. Možda on uopšte nije nov, možda je već tu, ali mi moramo da ga ohrabrimo, da mu damo snage da se oslobodi strahova i klišea i da bude spreman da se prepusti eksperimentu – dodaje Medenica.
Na novosadskom skupu „Glumac je mrtav, živeo glumac!”, čini se najčešće upotrebljavana reč bila je – performer. Tim povodom za komentar smo upitali Mariju Ševcovu teatrologa iz Londona.
– Problem nije u terminu, već u praksi. Slavni Grotovski je rekao da živimo u post pozorišnoj eri. On je želeo da performera odvoji od pojma glumca. Performer je onaj koji traži odgovore iz svoje dubine duše. On igra svoj duhovni put, ali u tom smislu govorimo o specifičnoj formi performansa. To nije današnji pojam performera u generalnom smislu te reči. Mi možemo danas reći da je Pina Bauš plesni performer, Marina Abramović je sa svojim instalacijama performer ili Rober Vilson, ali on ne interpretira tekst. Iz ovoga možemo zaključiti da engleska reč performer pokriva daleko veće polje značenja, nego francuska reč koji znači spektakl. U tome leži problem.
– Isprovociran sam naslovom koji treba da ukaže na pitanje – da li glumac kakav je do sada bio treba da bude zamenjen nekakvim drugim glumcem, sa nekakvim drugim osobinama ili nekim „ne glumcem” koji čak nije glumac već performer, baleta. Isprovociran sam jer mislim potpuno suprotno. Moj stav jeste da je glumac nezamenljiv i oduvek živi i biće živ dok je živo pozorište. A pozorište je neuništivo. Druga je stvar što glumac u svakoj epohi, svakom vremenu, sredini mora da bude jako prilagodljiv. Dakle, glumci će i danas i sutra umeti da odgovore na izazove i nove uslove koje će novi, budući reditelji tražiti – kaže Vladimir Jevtović, glumački pedagog.
Skupu je prisustvovala i Sibila Petlevski, hrvatska dramska autorka koja tvrdi da je rasprava o novim konceptima glumačkih tipologija uvek bučna i intrigantna, a o provokativnosti teme govorio je i Miroslav Miki Radonjić, izvršni direktor Pozorja.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 30.05.2012
.jpg)
