Izvor: Politika, 18.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potraga za stvarnošću
Verovatno da postoji milion stvari koje bih kao reditelj mogao da sugerišem svojim glumcima, ali ja im najčešće kažem: „Nemoj da glumiš”, kaže južnokorejski reditelj Li Čang Dong kojem je u Novom Sadu organizovana retrospektiva
Novi Sad – „Jasno mi je da je među svim stvarima koje pokažem na platnu, ljudsko biće najvažnije. Verovatno da postoji milion stvari koje bih kao reditelj mogao da sugerišem svojim glumcima, ali ja im najčešće kažem: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Nemoj da glumiš”. Umesto toga zamolim ih da mi pokažu emociju lika koji tumače i pomognem im u uveravanju da su sposobni da prođu iskustvo takvih emocija”, izjavio je u jednom od intervjua za „Politiku” veliki južnokorejski i svetski reditelj Li Čang Dong.
Ovom autoru Festival Sinema siti u Novom Sadu priredio je retrospektivu i namenio nagradu Ibis za umetnički doprinos svetskom filmu. Tako će se u Čang Dongovoj kolekciji najprestižnijih svetskih filmskih nagrada iz Venecije, Karlovih Vari, Soluna, Kana i tri „azijska oskara”, naći i ova iz Srbije. Data od srca, kao znak poštovanja i prepoznavanja vrednosti njegovog celokupnog stvaralaštva.
Projekcije filmova „Zelena ribica”, „Pepermint slatkiš”, „Oaza” i „Tajni zrak” u novosadskom bioskopu Arena, predstavljaju omaž reditelju poznatom po svojoj strasti za realizmom, po prekoračenju granica u plastičnom predstavljanju stvarnosti kroz filmske slike, po iscrpljujućim zahtevima za svoje glumce i glumice, poput Mon So Ri ili Džeon Do Jeon, koji obično šetaju od festivala do festivala ruku punih nagrada. Prepoznatljivom, uostalom, i po istrajnosti da bude jednostavan, dokumentaran, gotovo hiperrealističan.
Junaci egzistencijalističkih filmova Li Čang Donga su u potrazi za identitetom („Zelena ribica”), za ljubavlju („Oaza”) ili, jednostavno, za nečim u šta će moći da veruju („Tajni zrak”). Oni predstavljaju odraz i sliku svoje zemlje, čulni su i predodređeni da snažno prožive svaki trenutak, emotivno iscrpljeni svojom ličnom pričom. Oni ne dozvoljavaju gledaocima da ih olako dožive. Otvaraju se i razotkrivaju postepeno u svoj svojoj nesavršenosti. Nude mogućnost da ih kao gledalac otkrijete i u sebi, duboko skrivene u vašoj podsvesti ili srcu. Međutim, uprkos teškim sudbinama koje predstavlja u svojim filmovima koji se uvek tiču stvarnosti i sveta u kojem živimo, Li Čang Dong za sebe kaže: „Ja sam uvek optimista – i to ozbiljno mislim”.
U biografiji ovog vrsnog autora zapisano je da je rođen 1954. godine u Teagu, da je diplomirao na Kjungpuk Nacionalnom univerzitetu na kojem je studirao korejski jezik i literaturu, da je 1983. godine objavio svoj prvi roman „The Booty”, a onda započeo i filmsku karijeru pišući scenarija za filmove Park Kvang Soa „Starry Island” (1993) i „A Single Spark” (1995). Svoj prvi film „Zelena ribica” režirao je 1997. i odmah osvojio svet. Usledili su potom i kultni film „Pepermint slatkiš”, nadmoćni „Oaza”, pa pauza zbog obavljanja dužnosti ministra za kulturu i turizam Južne Koreje, da bi usledio „Tajni zrak” koji je 2007. nagrađen na Kanskom festivalu.
„To što sam od potencijalno plodnog pisca postao filmski reditelj, rezultat je nekoliko čudnih okolnosti, a verovatno i želje da kaznim samog sebe. U svakom slučaju, vodila me je i radoznalost da otkrijem zašto je distanca između filma i realnosti sve veća, zašto su filmovi sve apatičniji. I onda, u takvom traganju, otkrio sam da zapravo činim suprotno – svodim razliku između filma i stvarnosti na minimum”, izjavio je svojevremeno za „Politiku” Li Čang Dong koji je publici Festivala Sinema siti uputio video-poruku velike zahvalnosti.
Dubravka Lakić
--------------------------------------------------------------
Emocionalni vođa
Novi Sad – Južnokorejska glumica Mon So Ri, dobitnica nagrada na festivalima u Veneciji i Solunu, ovih dana u Novom Sadu na Sinema siti festivalu, koji je proglasila otvorenim, sa divljenjem govori o reditelju Li Čang Dongu. Iako su sarađivali na samo dva igrana filma, „Pepermint slatkiš” i „Oaza”, tokom razgovora sa glumicom, koja je vrlo popularna u svojoj zemlji, stiče se utisak da se ovo dvoje umetnika vrlo dobro poznaju i razumeju.
– U jednom od mnogih razgovora pred snimanje, na moje pitanje ’Šta još želiš da prikažem’, Li Čang Dong mi je odgovorio – ’Samo prikaži ono što bi ti želela da vidiš na platnu’. Tom odgovoru se često vraćam i uvek kada snimam preispitujem se da li je to ono čemu bi poverovala da sam samo gledalac – kaže u razgovoru za naš list Mon So Ri. Ona dodaje da je Čang Dong reditelj koji „emocije svojih likova ispisuje između redova scenarija”, što glumci moraju da otkriju i nadograde u radu sa njim.
– Čang Dong vas tokom razgovora o liku navodi da mislite i o sebi, istražujete sebe, proširujete vidike, rušite granice, i da tako junake koje igrate postavite na viši emocionalni nivo. On nikada ne zaboravlja emocije. One ga pokreću i vode prilikom rada na filmu, još od kada je film samo u formi ideje, pa sve do montaže i probnih projekcija. On je emocionalni vođa, neko ko u vama probudi i ono za šta mislite da ne postoji – ističe So Ri, i ne krije da iskustvo rada sa Li Čang Dongom nesebično koristi u radu sa drugim rediteljima.
Na naše pitanje da li i u radu sa drugim rediteljima dobija ono što glumcima pruža, Li Čang Dong je odgovorila:
– U nekima od njim sam prepoznala razmišljanje Čang Donga i njegov način rada , ali to je uočljivo samo u naznakama. Sve ostalo mi nedostaje. Tek kada snimate sa Dongom, razumete zašto glumci pate kada završe snimanje filma sa njim. Svi mi koji radimo sa njim smo nesrećni, jer znamo da sa drugim rediteljima nećemo sarađivati tako dobro, temeljno, ali i iscrpljujuće. Bez obzira koliko to nekada delovalo mučno, iskustvo i znanje koje nam on pruži su neprocenjivi – zaključuje Mon So Ri.
I. A.
[objavljeno: 19/06/2008.]
