Izvor: Politika, 27.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posveta životu i ljubavi
"Zavet" je film koji govori iz estetskog vokabulara, ali ima i svoj veoma precizan politički koncept koji samo utvrđuje moju poziciju u svetu različitosti i svetu divota, kaže specijalno za "Politiku" Emir Kusturica
Od našeg specijalnog izveštača
Kan, 26. maja – Tokom rane, prve kanske projekcije Kusturičinog "Zaveta", osmesi na licima, glasni kikoti i aplauzi, a tokom konferencije za novinare izrazi divljenja, velikog poštovanja i potvrde da filmovi našeg reditelja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svoje obožavaoce imaju u Americi, Brazilu, Francuskoj, Libanu, Švedskoj...
Dobro raspoloženi Emir Kusturica konačno je stigao u Kan, na svetsku premijeru "Zaveta", devetog filma u burnoj i nagradama ovenčanoj karijeri. Uz njega je i glumačka ekipa u sastavu: Miki Manojlović, Aleksandar Berček, Ljiljana Blagojević (inostrani novinari znaju dobro ova lica), naturščici Marija Petronijević i Uroš Milovanović, deo autorskog tima i supruga Maja, zahvaljujući čijoj je štedljivosti i čvrstoj ruci, kako kaže reditelj, "ovaj film snimljen uz malo sredstava i u zadatom roku".
U najkraćem, jer o filmu će još biti mnogo reči. "Zavet" je velika posveta životu i ljubavi, komedija koja donosi ushićenje i budi optimizam, detaljima podseća gledaoce na neke od najlepših trenutaka iz Kusturičinih prethodnih filmova, ali i iz dela velikih majstora svetske režije kojima je naš reditelj uvek spreman da oda počast.
U tesnom rasporedu dnevnih obaveza i u danu u kojem ga čeka i oficijelna projekcija filma u teatru "Limijer" i prolazak onim čuvenim crvenim tepihom, po kojem je već toliko puta koračao nagrađen ovacijama, Emir Kusturica je rado pronašao slobodan trenutak da za "Politiku" da specijalni intervju...
Je li ovo japanska bajka ili srpska turbonarodna pesma?
– Kada kažete turbo, a pri tome se šalite, moglo bi biti! Nije tipično za mene ali, ova priča liči na one jednostavne japanske bajke tipa "idi u grad, uradi to i to, i vrati se". Bilo mi je zanimljivo da vidim kakav zaplet tu može da se desi, i kroz šta junak može da prođe. "Zavet" je u strukturi mojih ranih filmova, ali je energije onih kasnijih, i može se reći da je to neka vrsta fuzije. Sudeći po reakcijama novinara koji su film gledali rano jutros, čini se da je sve to postalo i zaštitni znak ovih prostora. Zahvaljuju ljudi što smo ih probudili, jer su uglavnom svih ovih dana prespavljivali jutarnje filmove. Zato sam im obećao da ću im sledeće godine sa Mećavnika u Kan poslati "Kusturica enerdži drink", jer ja više na takmičenje neću. To sada polako postaje ono: "Dosta je i njega", a i jeste za ove 23 godine. Ogroman je to vremenski period koji jedan živi autor pokreće, i samo je srećna okolnost da se u mojim filmovima još neskriveno vidi i oseća oduševljenje životom i filmovima.
Film se završava rečenicom: "Meni sve ovo miriše na provokaciju". Koga ste sve hteli da isprovocirate?
– Ha, ha, ha! Svakoga! "Zavet" je film koji govori iz estetskog vokabulara, ali ima i svoj veoma precizan politički koncept, koji samo utvrđuje moju poziciju u svetu različitosti i svetu divota. Samo iz te različitosti i nedirnutosti, u kojima je i ovaj film sniman, čovek može da bude tako oduševljen životom i da ga shvati više kao dionizijevsku pijanku nego kao neki namršteni žanr-obrazac, po kojem se prave filmovi. U samoposlugama, evo i ovim kanskim, postoji sekcija sa natpisom "biološka hrana". Tako su i moji filmovi "biološki", ovi drugi ne mogu da ih prave jer ne znaju tajnu.
U filmu jasno kažete da se danas ratovi više ne vode iz mržnje, već iz ljubavi i milosrđa?
– To je ratni dizajn. Kao kada nekom koji nešto prekardaši, poput onog nesrećnika iz "Andergraunda" kada se pita šta će biti sa čovečanstvom na kraju, šta će biti ishod te priče, ti odgovoriš: "Perverzija!". Rečenica u "Zavetu" da je "Hitler napao Poljsku iz mržnje, a ovi te danas tuku iz ljubavi" tačna je, jer u novom ratnom dizajnu oni mogu tri meseca da te tuku iz vazduha veoma precizno, a da ti ne možeš da se pomakneš. U svojoj knjizi o dizajnu Naomi Klajn kaže da 20. i 21. vek čini svet brendova (kakva ružna reč), koji u psihološkom smislu zamenjuju proizvod. Niko više ne govori o proizvodima i utoliko je manje važno da li je on kvalitetan ili nije. Tako se i ratuje. Danas je svet postao opšte ruglo, opšta zajebancija, da možeš samo da se ubiješ. Ali, kako su moja estetika i moji filmovi uvek najbolji način da se ne ubijem, onda je to jedna dobra antisuicidalna doza koja spasava.
Hoće li "Zavet" razjariti srbijanske "globaliste", "evropejce", tranzicione biznismene i njihove političke "pridrživače"?
– Hoće, zato što su oni poverenici krupnog kapitala. I najsitniji "sitniš" srbijanski nevladin samo je sitni novac korporacije, ali im to još nije telefonirano. Batina vojna i služi da se oni guraju u prvi plan i đubre zemljište svojim idejama, a ovi ako moraju iz ljubavi da te ubiju, oni te ubiju. Dakle, tu nema ni "d" od demokratije. Kada se ja, kao jedan okoreli "antidemokrata" pogledam u ogledalo, shvatim da sa za njih teški demokrata i u tome i jeste tajna.
I Vi se u ovom filmu zavetujete, ali se zavetujete Tarkovskom, Skorsezeu, Feliniju...?
– Nisam rastao na livadi i moja se energija nije crpela iz livadske priče, već iz turbulentne kompilacije. Od početka, od svog prvog filma "Sećaš li se Doli Bel", citirao sam svoje omiljene autore. "Zavet" je pomalo retro, što je dokaz da sam i ja pomalo ostario.
Tačno je da uvek snimate jedan isti film, s tim što ste sada "Doli Bel" preselili na Zlatibor?
– Tako je, ali je to isti taj okvir, isto oduševljenje. I oni koji to nisu shvatili danas, a verovatno ima i takvih, shvatiće to prekosutra. Treba napraviti razumljivu priču, dobar zaplet i nikada ne treba zaboraviti da svako oružje, koje može da ozdravi čoveka i da utiče na njegov mozak pozitivno, film mora da koristi. Ako to ne iskoristi, onda je dosadan u svojoj praznini. Dvadeset i pet posto svetske produkcije je odsutno, onda se patentiraju neka razna imena koja, kao, otkrivaju tajnu trilera...
Miki Manojlović, Aleksandar Berček, Ljiljana Blagojević, Vaš sin Stribor moćna su glumačka ekipa. Koliko ste ih "iscedili", jer pretpostavljam da oni nisu "cedili" Vas, jer niste takav tip?
– Cedio sam njih kao i sebe. Mislim da je tajna pristajanja na "ceđenje" u zavirivanju u moju dušu. Kada glumci shvate da ja sebe cedim najviše, onda se oni sažale i idu dalje. Eto!
-------------------------------------------------------------------------
Dugo putovanje Mikija Manojlovića
Kan, 26. maja – Da bi prisustvovao premijeri "Zaveta", u kojem ponovo ima veliku i izazovnu ulogu, Predrag – Miki Manojlović je putovao satima, kolima, direktno iz Bugarske. Pošto je u Italiji završio snimanje filma o Dostojevskom koji je režirao Đulijano Motaldo, Manojlović je odmah započeo snimanje filma "Svet je veliki, a spasenje čeka odasvuda", koji, prema prema istoimenom romanu Ilije Trojanova, snima bugarski reditelj Stefan Komandarev.
Za Manojlovića, koji spada u najvernije Kusturičine saradnike i filmske "saborce", ova godina je počela veoma uspešno. Na festivalu u Berlinu doživeo je ovacije za ulogu u filmu "Irina Palm", u Kanu će mu aplaudirati za doprinose u "Zavetu", a u Veneciji za ulogu Dostojevskog...
Dubravka Lakić
[objavljeno: 27.05.2007.]
