Izvor: Večernje novosti, 07.Jun.2020, 09:00

Posle pisanja "Novosti" buran protest profesora, pesnika, čitalaca, država reagovala: Desanka ostaje u programu gimnazije

Profesor Filološkog fakulteta u Novom Sadu, pesnikinja i kritičar dr Bojana Stojanović Pantović, kaže za naš list da sa svojim kolegama piscima i stručnjacima deli ogorčenje BURNE reakcije na vest o izbacivanju poezije Desanke Maksimović iz nastavnog programa za više razrede gimnazije, sustižu jedna drugu. Studenti, univerzitetski profesori, književni kritičari, pisci vode rasprave i pokreću peticije, dok čitaoci preplavljuju društvene mreže ogorčenim reakcijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i izražavanjem podrške Desanki, kačeći njene slike i stihove. Odlučno je reagovala i premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je sa svog tviter-naloga juče poručila: "Nikada se Desanka Maksimović neće izbacivati iz obrazovnog sistema Srbije. Nikada. Tačka". Svi odreda svrstali su se na stranu zadužbine koja nosi ime velike pesnikinje, a koja se najoštrije suprotstavila "novitetima" u nastavi, prispelim iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Studenti IV godine Srpske književnosti i jezika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu pokrenuli su peticiju naslovljenu prema tekstu u jučerašnjem broju "Večernjih novosti" - "Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović", koju je za vrlo kratko vreme potpisalo više od 5.000 ljudi. - Nakon što je Zadužbina reagovala na ovakvu izmenu, komisija je predložila da se zbirka "Tražim pomilovanje" obrađuje u okviru nastave za prvi razred gimnazije, gde bi se to delo predstavilo kao "odjek književne epohe srednjeg veka" - kaže se u peticiji: - Ovakvi argumenti su ponižavajući. Upravo vanvremenost jeste kvalitet zbirke "Tražim pomilovanje". Njena književna vrednost je ogromna i kao takva ona se ne sme isključiti iz programa, ali se ne sme ni svrstati u poetiku srednjeg veka. Ideja da učenici mogu pogrešiti u vrednovanju a priori je ponižavajuća i za učenike i za nastavnike.Šarčević: Nećemo dozvoliti ODLUKA Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nije konačna, kazao je za Tanjug ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da Ministarstvo neće dozvoliti da se ni na koji način smanji učešće Desankine poezije u okviru programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost. Kako je objasnio, procedura je da predlog Zavoda ide Nacionalnom prosvetnom savetu na dalju procenu. - Zavod je stručno telo, njihove komisije kada donesu odluku dalje predlog šalju savetodavnom telu, koje mora da donese odluku o prihvatanju ili neprihvatanju. U Nacionalnom prosvetnom savetu sede struka i stručna društva koja kada daju na usvajanje predlog, ja mogu da reagujem - objasnio je Šarčević. Potpisnici peticije traže i mole komisiju Zavoda da promeni svoju odluku i vrati pomenute nastavne jedinice, kao i da se pri svim narednim izmenama konsultuje sa univerzitetskim stručnjacima.Povodom teksta u našem listu, juče smo iz Zavoda dobili saopštenje koje je potpisala koordinator komisije Dejana Milijić Subić, profesor književnosti. - Ne želeći da marginalizujemo delo voljene srpske pesnikinje, morali smo da uzmemo u obzir određeni broj časova koji je namenjen obradi književnog dela, kao i savremeni koncept nastave - navodi se u pismu. - Takođe, u dosadašnjem programu nije bilo mesta za pesnika Ivana V. Lalića, kao ni za značajan ciklus Stevana Raičkovića "Zapisi o crnom Vladimiru". Nije bilo mesta ni za velikog Borislava Pekića, a ta "nepravda" ispravljena je predlogom novog programa. S obzirom na to da se u četvrtom razredu gimnazije obrađuju kanonska dela srpske i svetske književnosti, bili smo prinuđeni da ponešto iz programa odstranimo. Uzeli smo u obzir činjenicu da je Desanka Maksimović veoma prisutna u osnovnoj školi. Predložili smo takođe da se "Tražim pomilovanje" obradi u prvom razredu gimnazije u okviru teme "Dijalog književnih epoha", kako bi učenici mogli da shvate kako to književna dela iz dalekih epoha mogu uticati na savremene tokove.U komisiji koja je, vođena ovakvim argumentima, donela odluku koja je u javnosti dočekana kao skandalozna, jesu prof. dr Zona Mrkalj (Filološki fakultet), dr Slađana Jaćimović (Učiteljski fakultet), dr Dragan Đorđević (13. beogradska gimnazija) i troje uposlenika Zavoda: Kata Mišić, dr Nataša Anđelković i Dejana Milijić Subić.Dobitnik Desankine nagrade, akademik Milovan Danojlić, za "Novosti" kaže da ga više ništa ne čudi, i objašnjava: - Živimo u takvom vremenu, i takav je pravac obrazovanja. U TV kvizovima mladi ljudi ne znaju kako se prezivao Hajduk-Veljko, ali zato mogu pobrojati nazive svih američkih bejzbol klubova. Epidemija anglicizama je nadmašila nasrtljivost kovida 19. Treba videti ko te programe sastavlja, a pre svega ko sastavljače plaća. Dobro je da nisu uneli Šarlotu Bronte, ili Žorž Sand. Desanka je naša, rodom iz Rabrovice, ona može da čeka. A i mi sa njom, da se opametimo, da dođemo sebi.Univerzitetski profesor, član UO Zadužbine "Desanka Maksimović" dr Boško Suvajdžić ističe da je Desanka neizostavni deo kanona srpske književnosti, i za "Novosti" kaže: - Upravo zbirka "Tražim pomilovanje" pokazuje do koje je mere Desanka Maksimović moderan pesnik, i koliko je značajna za srpsku kulturu, ne samo 20. veka. Katedra za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu snažno je podržala inicijativu da se ova zbirka najveće srpske pesnikinje 20. veka vrati u nastavni plan i program za IV razred gimnazija, tamo gde joj je i mesto. Profesor Filološkog fakulteta u Novom Sadu, pesnikinja i kritičar dr Bojana Stojanović Pantović, kaže za naš list da sa svojim kolegama piscima i stručnjacima deli ogorčenje zbog isključivanja poezije Desanke Maksimović iz gimnazijskih programa, ali da je još više brine nemušto i neprofesionalno obrazloženje komisije Zavoda: - "Tražim pomilovanje" je strukturno složena, politički provokativna, ženskim glasom ispevana i etički beskompromisna zbirka zbog koje je, davne 1964, i sama Desanka bila u nemilosti u ondašnjim Titovim krugovima političara. Pobuna protiv svake autoritarnosti upravo je ona dimenzija koja ovu suptilnu i učenu liriku moćno umešta u savremenost. Takođe, brine me nepoštovanje struke i kompetencije nas koji se profesionalno bavimo srpskom književnošću, kao i samih pesnika.

Nastavak na Večernje novosti...