Izvor: B92, 26.Mar.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poruka R. Lepaža za Dan pozorišta
Poruku povodom Međunarodnog dana pozorišta - 27. marta, koja će se sutra uveče čitati u teatrima širom sveta, uputio je ove godine ugledni pozorišni i filmski reditelj, scenograf, dramski pisac i glumac Rober Lepaž iz Kanade.
Posredstvom internacionalne mreže pozorišnih institucija poruka je stigla i u Savez dramskih umetnika Srbije. U tom tekstu, koji je taj savez dostavio Tanjugu, Lepaž je napisao da su koreni pozorišta, možda, među ljudima okupljenim oko vatre, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u trenutku kada jedan od njih ustane da bi pomoću senki na zidu pećine dočarao svoju priču.
"Uz dužno poštovanje prema nekim puritancima, ova bajka nas podseća da je tehnologija u samim korenima pozorišta. Tehnologija ne treba da bude shvaćena kao pretnja, već kao element sjedinjenja. Opstanak pozorišne umetnosti zavisi od njene sposobnosti da se iznova rodi uvodeći nova sredstva i nove jezike", poručio je on.
"Zar bi pozorište moglo da nastavi da svedoči o velikim ulogama svoje epohe i da poboljša razumevanje među ljudima, ako ono samo ne pokaže otvorenost? Kako bi moglo da bude ponosno što nudi rešenje problema netolerancije, isključivosti i rasizma, ako bi se u praksi opiralo svakolikim ukrštajima i integracijama", zapitao je Lepaž.
Prema njegovom mišljenju, da bi prikazao svet u potpunoj složenosti, umetnik mora da uvede nove oblike i ideje, da ima poverenja u inteligenciju gledaoca koji je sposoban da raspozna obris čovečanstva u neprestanoj igri svetlosti i senke".
"Istina je da čovek može i da se opeče ako se previše igra vatrom, ali postoji i mogućnost da se prosvetli i zasija", porucio je Lepaž.
Priznat u krugovima međunarodne kritike, ovaj umetnik stvara originalna dela koja nadilaze okvire klasične scenske realizacije, primenjujući nove tehnologije. Inspiraciju crpi iz savremene istorije, a njegovo delo, moderno i neobično, probija sve barijere.
Rođen je 1957. u Kvebeku, gde je studirao na Konzervatorijumu dramskih umetnosti, a usavršavanje je nastavio u Parizu. Već 1984. režirao je komad "Kruženja" koji je dobio nagradu za najbolju kanadsku produkciju, a naredne godine predstavu "Trilogija o zmajevima" koja mu je donela svetsku popularnost.
Od 1989. do 1993. bio je umetnički direktor Francuskog teatra pri Nacionalnom centru umetnosti u Otavi. Zatim je osnovao kompaniju za multidisciplinarno stvaralaštvo "Projekat Ex Machina", čiji je umetnički direktor.
Među njegovim mnogobrojnim priznanjima su Medalja oficira nacionalnog reda Kvebeka, francuski Orden Legije časti, nagrada "Hans Kristijan Andersen". Prošle godine dodeljena mu je prestižna Evropska pozorišna nagrada.
.jpg)
