Izvor: Politika, 27.Jul.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljaci i Jevreji u „Našem razredu”
Predstava nije politički komad koji optužuje Poljake, koji su naši veliki prijatelji, već hrabar pokušaj da se gorka istorija ispriča kroz uzbudljiv teatar, kaže Josef Levi, ambasador Izraela u Beogradu
Izraelska predstava „Naš razred” autora Tadeuša Slobođaneka urađena u koprodukciji dva telavivska pozorišta –The Cameri Theatre i Habima National Theatre – završiće u utorak, 28. jula, svoju balkansku turneju upravo u Beogradu, u 20 časova na sceni Ustanove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kulture „Vuk Karadžić”. Ova odabrana telavivska autorska ekipa svoju turneju u ovom delu Evrope započela je nedavno u Ohridu, da bi se narednih dana susrela sa publikom u Bitolju i Skoplju na tamošnjim letnjim festivalima, odakle se preselila i u Tiranu, gde je upriličena i ceremonija dodele „Medalje pravednika među nacijama”, u znak zahvalnosti porodici koja je spasavala Jevreje tokom Holokausta. Gosti iz Izraela nastupili su u međuvremenu i u Crnoj Gori.
Josef Levi, ambasador Izraela u Beogradu, najavljuje ovu predstavu i naglašava da se komad „Naš razred” bavi složenim odnosima između Poljaka i Jevreja u vreme okrutnog rata u selu Jedvabne na severoistoku Poljske leta 1941.
– Desetoro dece, jedan razred i fragmenti njihovih života dok zajedno odrastaju u malom poljskom selu, ljubav i ubistvo, uspomena i zaborav, silovanje i saosećanje, prepliću se u snažnoj drami koja u isto vreme oduzima dah i dovodi do suza. Ovakvo delo budi emocije kod svakog čoveka, što samo ukazuje na veličinu poljskog autora Tadeuša Slobođaneka. Veličinu i umeće za koje smatramo da publika u Beogradu jednostavno mora da vidi. Želim da istaknem da predstava „Naš razred” nije politički komad koji optužuje Poljake, koji su naši veliki prijatelji, već hrabar pokušaj da se gorka istorija ispriča kroz uzbudljiv teatar – objašnjava za „Politiku” Josef Levi.
– Izraelsko pozorište je relativno mlado i počelo je da se razvija od devetnaestog veka doprinoseći razvoju hebrejskog jezika.
Habima, izraelski nacionalni teatar, osnovan je 1917. godine u Moskvi kao prvo pozorište na hebrejskom jeziku, dok je Bund teatar izvodio predstave na jidišu. Davne 1928. godine, Habima stiže u Tel Aviv i od tada zauzima mesto nacionalnog pozorišta. Pozorište Kameri osnovano je tri godine pre osnivanja države Izrael 1945. godine. Prvih godina pozorište je bilo instrument postizanja ideološkog konsenzusa i stvaranja imigracionog etosa i novog društva. Izrael je zemlja imigranata i samim tim je istorija pozorišta i istorija migracije – ističe Josef Levi.
Ako je, naglašava ambasador Levi, na početku „kolektivno” bilo dominantno kroz prikaz herojske nacije, kasnije je „individualno” prevladalo. Naime, od šezdesetih godina, pozorište se okreće kritici, satiri i univerzalnijim temama. Pozorište predstavlja hrabar pokušaj suočavanja sa bolnim dilemama, pitanjima prošlosti kao što su: izgnanstvo, Holokaust, povratak domovini i savremenim odnosima sa susedima. Vremenom, pozorište postaje sve raznovrsnije šireći svoj uticaj na druge gradove poput Haife i Berševe. U periodu od 1987. do 1994. otvaraju se pozorišta namenjena publici kojoj hebrejski nije maternji jezik, poput pozorišta na ruskom, jidišu i arapskom jeziku.
Kada je reč o izraelskim pozorišnim festivalima, po rečima ambasadora Levija, nezaobilazni su Festival alternativnog pozorišta osnovan 1980. godine, kao i Festival monodrame „Teatroneto”.
– Kada je reč o odnosima između srpskog i izraelskog pozorišta, moram da priznam da se malo radilo na produbljivanju saradnje. Naši narodi imaju mnogo toga zajedničkog i baš zbog toga je veoma važno da kroz teatar upoznamo publiku sa našim kulturama. Jako sam srećan i počastvovan što smo doveli izraelsko pozorište u Srbiju. Predstava jeste teška i ozbiljna, ali upravo ta težina i realnost ovaj komad čine umetničkim delom. Izuzetno sam zahvalan ministru kulture Ivanu Tasovcu, kao i gradonačelniku Beograda gospodinu Siniši Malom koji su nam omogućili da realizujemo ovo gostovanje.
Mi bismo u Izraelu raširenih ruku dočekali predstavnike srpskog teatra, na primer Beogradsko dramsko pozorište, Atelje 212, Jugoslovensko dramsko pozorište, Narodno pozorište iz Beograda i mnoga druga. Duboko poštujem poslenike kulture od kojih su neki i moji lični prijatelji: Nebojša Bradić, Srđan Timarov, Marko Stojanović – kaže naš sagovornik.
– Treba istaći da je kultura najbolji most za upoznavanje i povezivanje naroda, dok je pozorište graditelj tog mosta. Dovođenje pozorišta je jako skup i komplikovan poduhvat jer zahteva angažovanje velikog broja ljudi i opreme. Prevođenje knjiga i otkupljivanje filmskih prava možda jeste s jedne strane jeftinija opcija, ali takav način prenošenja kulture nikad neće ostvariti intimnost sa publikom kao što to čini pozorište. Pozorište je duša naroda i jako bih voleo da Izraelci kroz pozorište upoznaju dušu vašeg naroda – napominje Josif Levi.
.jpg)
