Izvor: Glas javnosti, 01.Jun.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari nemaju petlju
Posle višenedeljnih intenzivnih proba, na repertoar Ateljea 212 stiže novi naslov - „Proslava“, koji će, u režiji Ive Milošević, premijerno biti izveden 9. juna. Radnja ove priče, napisane prema scenariju istoimenog Vinterbergovog filma iz 1998. godine, dešava se na rođendanskoj proslavi jednog starijeg danskog industrijalca, čiju porodicu razaraju razni destruktivni oblici ljudskog ponašanja. U velikom glumačkom ansamblu, u kojem se nalaze Miodrag Krstović, Bojan Žirović, Radmila >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Tomović, Vlasta Velisavljević, Renata Ulmanski, Milan Mihailović, Feđa Stojanović i drugi, jednu od glavnih uloga tumači i popularna dramska umetnica Gorica Popović.
- Komad se bavi nekim veoma osetljivim temama, a najviše incestom. Dok smo spremali predstavu, često smo o tom problemu diskutovali sa jednim psihijatrom koji nam je zaista pomogao - kaže Gorica Popović u intervjuu za Glas.
- Igram majku čija porodica živi u jednom... lažno izgrađenom svetu ispod kojeg se kriju razne mračne i strašne tajne. Ona, kao i njen muž, zatvara oči pred mnogim porodičnim strahotama, nastojeći da ih gurne pod tepih.
Zašto ljudi pristaju na zavaravanje, pa i na to da su spremni da sebi oproste nešto što ne bi drugima? Konkretno, incest...
- Zato što je to toliko strašno da, prosto rečeno, čovekov um ne može ni da se izbori sa jednim takvim užasom. Nažalost, incest se danas, što nam je potvrdio i psihijatar sa kojim smo razgovarali, mnogo češće dešava nego što se to zna. To je bolest, strašna i jeziva.
Atelje 212 je poslednjih godina posvećivao pažnju komadima, poput ovog, u kojem do izražaja dolaze devijantni oblici ponašanja. Da li je takva repertoarska politika trend ili nasušna potreba?
- Lično sam sklonija nekim drugim temama. Međutim, ovo se nekako nametnulo. Jednostavno, stizali su nam takvi tekstovi jedan za drugim. Nisam zadovoljna što se toliko bavimo tim temama, ali smatram da smo napravili izvanredan potez sa „Samoudicom“, koja je premijerno izvedena pre desetak dana.
Izuzetak ne čini pravilo, jer publika, kako se pokazalo, nije baš „luda“ za komadima sa takvim temama?
„KAD STEVICA OPERIŠE“
- Napisala komediju „Kad Stevica operiše“, koja se bavi nekim malim ljudima. Među njima je ljubavni trougao, a priča ima i jedan trilerski zaplet. Na neki način, nastala je iz moje prezasićenosti tim temama sa našeg repertoara o kojima smo pričali. Pored mene, tu su Jelica Sretenović i Boris Komnenić, a premijera se očekuje tokom jeseni. Ne znamo još gde ćemo predstavu igrati. Videćemo... Imamo nekoliko kombinacija. Samo znam da to neće biti u Ateljeu 212, jer bi to bio sukob interesa.
- Sve to deluje veoma tužno. To trange-frange između političkih stranaka prilično mi je grozno i zaista nigde ne vodi. Nažalost, eto ni Atelje nije bio pošteđen toga, iako ja novom upravniku želim sve najbolje i nadam se da će imati podršku svih ljudi. Znam da mu neće biti lako u ovim kriznim vremenima kada je para sve manje, ali i što dolazi u jednu kuću koju, možda, baš i ne poznaje najbolje... Žao mi je što je politika stvarno preterala sa tim mešanjem, jer, setimo se, jedna Mira Trailović, iako nikad nije bila član nijedne partije, uvek je prolazila i ponovo dobijala mandate. Naravno, ne zbog političke pripadnosti, nego zato što je našu kuću vodila fantastično.
Može li umetnost danas da bude apolitična?
- Ona treba da bude kritična ne samo prema politici, nego i prema ljudskoj gluposti. U tom smislu, politika često zna da biva glupa, a zna da bude i neprijatelj čoveka. Pozorište to jednostavno mora da kaže, a političari ne bi smeli da se mešaju u to. Trebalo bi da puste da se to kaže, ako su hrabri i imaju „petlju“ da čuju i neke takve stvari. Međutim, bojim se da smo još uvek daleko od toga. Imam osećaj da trenutno živimo u jednom kontejneru koji se teško čisti i iz kojeg se ne izlazi baš tako lako. Zbog toga sam veoma deprimirana.
.jpg)
