Izvor: Blic, 12.Avg.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poklonu se mora u zube gledati
Izložba u Muzeju istorije Jugoslavije „Smrt u trezoru” (koja traje do 23. avgusta) otvorila je pitanje šta s poklonima koje je Tito dobijao od svetskih zvaničnika, ali i naših građana, katkad neprocenjive umetničke i muzejske vrednosti, kao što su skulpture, slike, tapiserije, rimski novčići, mozaici, filmovi, fotografije"
Sa izložbe „Smrt u trezoru”: Rimski novčići iz Morovićke ostave
Evidentirano ih je oko 200.000, popisani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su u čak 38 inventarskih knjiga, a o njima danas brine Muzej istorije Jugoslavije (MIJ) kao pravni naslednik Memorijalnog centra Josip Broz Tito i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. Suočavanje sa činjenicom da su dva eksponata sa postavke „Smrt u trezoru” - rimske novčiće iz Morovićke ostave uzete iz Muzeja Srema i statuu Venere iz Narodnog muzeja u Nišu - darodavci tražili nazad, otvorilo je pitanje da li stvarno poklonu u zube (ne) treba gledati. Rasprava koja je na tu temu održana pre neki dan u MIJ pokazala je, između ostalog, i do čega su dovele sujeta neprikosnovenog vladara i udvorička ideologija.
- Rimljani su dobro znali da se poklonu u zube ipak gleda: država nije baš bila voljna da prima skupe poklone da je to jednog dana ne bi skupo koštalo. Zato njegova vrednost nije smela da pređe petsto sestercija. Car Konstantin je svaki dar beležio u posebnoj arhivi, zlu ne trebalo! - objašnjava pravnik Miroslav R. Tasić, sekretar Etnografskog muzeja u Beogradu, i napominje da se naši muzealci i dan-danas rukovode Srpskim građanskim zakonikom donetim u Kneževini pod Aleksandrom Obrenovićem 1844. godine, često konsultujući udžbenik profesora građanskog prava Mihajla Konstantinovića iz 1969. godine.
Nije dovoljno da darodavac izjavi da nešto daje, već je nužno i da primalac prihvati dar, da se načini ugovor - obrazlaže Tasić i dodaje da čak i uz ugovor problemi nisu isključeni. - Ugovor o poklonu važi dok je daroprimac živ. Posle njegove smrti vraća se darodavcu. Doduše, može i pre da se raskine - ako darovani pokazuje nezahvalnost prema darodavcu, ne čuva ga kako treba, ili ako darodavac toliko osiromaši da mu je egzistencija ugrožena - kaže Tasić.
Mozaik poznat kao „Venatori” („Lovci”)
Da li tako uvek biva? Šezdesetih godina prošlog veka Zaječarci su poklonili Titu ni manje ni više nego mozaik iz Feliks Romulijane koja je od pre dve godine na listi svetske kulturne baštine. Devet godina posle Titove smrti, 1989. godine, građani su pokrenuli inicijativu da se mozaik poznat kao „Venatori” („Lovci”) vrati u zaječarski Narodni muzej. Nažalost, nikakvog pisanog traga niti ugovora nije bilo ni o tome da je uopšte poklonjen, ni o tome ko ga je i u čije ime poklonio Brozu. Ipak, 1995. kustosi Muzeja istorije Jugoslavije su ga na revers predali Zaječaru. Predali, ali ne vratili „in situ” - jer je to pravno neizvodljivo. Dakle, iako svi znaju čiji je „Venatori”, ovaj mozaik je i dalje u posedu MIJ.
Rimski novčići iz Morovićke ostave koji su uzeti iz Muzeja Srema i Titu poklonjeni prilikom druge posete Sremskoj Mitrovici, međutim, još nisu vraćeni.
Statua Venere iz Narodnog muzeja u Nišu
- Poučeni iskustvom iz Titove prve posete Sremu kada je samo zahvaljujući pribranosti arheologa Petra Miloševića sprečeno da se glava Satira u belom mermeru, iz prvog veka, preda Titu na dar (umesto nje poklonjen mu je lovački rog iz istorijskog odeljenja našeg fundusa) - priseća se arheolog iz Muzeja Srema Pavle Popović - kad nas je predsednik drugi put posetio 1977. godine, nađeno je solomonsko rešenje. Pošto numizmatička zbirka još nije imala svog kustosa, dakle niko za nju nije bio odgovoran, odlučeno je da se Titu pokloni zlatnik rimskog imperatora Arkadija i šest primeraka novčića iz Morovićke ostave. Akcija Muzeja Srema za povraćaj ovih eksponata, pokrenuta posle Titove smrti, još traje?!
„Bronzana statueta boginje Venere iz rimskog perioda, koja je pronađena na lokalitetu Supovac kod Niša, prvobitno je činila deo inventara Narodnog muzeja dok nije rashodovana odlukom Sekretarijata za prosvetu i kulturu Narodnog odbora opštine Niš. Titu je poklonjena 22. novembra 1959. godine”, zabeležio je arheolog Momo Cvijović, koautor izložbe „Smrt u trezoru”.
Narodska izreka „Poklonu se u zube ne gleda” zato je, zapravo, besmislica s kojom se danas patimo kao s lošim nasleđem. U nedostatku regulative, Dragica Jovanović, savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, brižno ukazuje:
- Naš gorući problem nije ko šta čuva, već kako. Predmet koji ima status kulturnog dobra, vlasništvo je države, odnosno njenih građana i niko nema pravo, niti može da ih poklanja u tuđe ime. Muzeji su samo čuvari kulturnog nasleđa.
Srpski Luvr
Gašenjem Memorijalnog centra Josip Broz Tito i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije (1996) gotovo svi eksponati, ali samo mali deo prostora, pripali su Muzeju istorije Jugoslavije. Da bi se sortirali, obradili i adekvatno čuvali MIJ danas nedostaje oko 1.000 kvadrata depoa.
Muzej istorije Jugoslavije postao je republička ustanova kulture 2007. godine sa objektom „Kuća cveća” i Stari muzej i pravom korišćenja prostora Muzej „25 maj”, što nikako nije dovoljno ako želimo da bude naš Luvr. (Muzej Luvr je nastao otvaranjem kraljevske zbirke za javnost, posle Francuske revolucije!)
