Izvor: Politika, 16.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pohvala Handkeu
Pet godina posle prvog objavljivanja na nemačkom, roman Petera Handkea "Gubitak slika, ili prelazak preko Sijere de Gredos" pojavio se na engleskom u SAD i, sudeći prema kritici koju je dobio pre osam dana u "Los Anđeles tajmsu", dočekan je kao otkrivenje ovog pisca. Zamerajući američkom izdavaču što je bez nekog posebnog razloga skratio originalni naziv knjige i sveo ga samo na drugi deo – "Prelazak preko Sijere de Gredos" ("možda je mislio da će čitaoce odbiti apstraktni naslov?") >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << autor kritike Tomas Megonigl već na samom početku decidno kaže:
"Peter Handke je kontroverzan. To je tako, ali je tužno jer postoji opasnost da se prenebregne činjenica da je 'Prelazak preko Sijere de Gredos' jedan od emotivno najvrednijih i intelektualno najzahtevnijih romana u ovoj godini. Handke jeste kontroverzan, ali drugačije od Gintera Grasa koji je, kao prononsirani pisac levičar tek nedavno otkrio u svojim memoarima 'Ljušteći luk' da je služio u Vafen SS tokom Drugog svetskog rata."
Ne, sa Handkeom je stvar mnogo složenija, piše kritičar "Los Anđeles tajmsa", i može se sumirati u dve tačke: Jugoslavija i "Putovanje duž reka: Pravda za Srbiju", Handkeova knjiga o njegovim putovanjima tokom balkanskog rata i stava da je Srbija ta koja je žrtva, a ne agresor (reč je, zapravo, o eseju "Zimsko putovanje uz reke Dunav, Sava, Morava i Drina: Pravda za Srbiju", objavljenom 1996. godine, prim. A. C.). Mnogi Handkeovi čitaoci pomisliće da se ta priča reflektuje i u "Prelasku preko Sijere de Gredos". "Biće razočarani, iako roman sadrži neke male, ali predivne aluzije koje zadovoljavaju našu (ogromnu, ali oprostivu) radoznalost."
Naime, junakinja je, objašnjava autor, srpskog porekla, a priča govori o njenom putovanju u daleku zemlju, pritisnutu teškom istorijom, uz fantazmagorični skok u budućnost u kojoj Handke zamišlja Beograd pod ponovnom turskom vlašću... Sama priča, međutim, vrlo je vešto i lako ispričana: važna žena bankar krenula je na put iz neimenovane evropske luke u Španiju, na visoravan La Manču gde živi pisac kome je poverila pisanje njene životne priče. Roman govori upravo o njenom putovanju kroz Sijeru de Gredos, planinsku i prilično nepristupačnu oblast čiji se naziv i nalazi u imenu Handkeovog romana.
"Prelazak preko Sijere de Gredos" nas poziva da uživamo u trostrukoj razigranoj priči, sugeriše Megonigl: onoj glavne junakinje, pisca koji treba da napiše njenu biografiju, i Servantesovog Don Kihota, slavnog junaka upravo iz La Manče. Kloneći se utabanih pravila romana: razvoj likova i zaplet čije se razrešenje otkriva na kraju, Peter Handke upozorava čitaoca da u "Prelasku preko Sijere de Gredos" vreme ne igra nikakvu ulogu u događajima. Ili, bar ne uobičajenu. Tomas Megonigl na kraju svoje pohvale Handkeovom romanu čitaocima poručuje: Ne bojte se, nećete se izgubiti u apstraktnom, jer Handke ipak svoju junakinju drži u stvarnom svetu. Samo je vreme, kako i sam opravdava metod i atmosferu ovog dela, epski sažeta večnost.
A. C.
[objavljeno: 16.07.2007.]
