Izvor: Politika, 19.Dec.2009, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pogled na Evropu sa margine

U suštini, „Forward” se mogao događati, i događa se, u svakoj evropskoj zemlji, u većoj ili manjoj meri. Zato, osim nekih naših pisaca i pesnika, ovim romanom hode i duhovi Dantea i Rablea

Prvi roman našeg poznatog književnog kritičara i univerzitetskog profesora Slobodana Vladušića „Forward”, u izdanju beogradskih „Stubova kulture”, još u formi sinopsisa dobio je stipendiju Fondacije „Borislav Pekić”. Pod motom „đavo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je uvek u detaljima”, i pod okriljem žanra krimi-komedije, Vladušić radnju smešta u Rumuniju i razvija je kroz mnoštvo tragikomičnih pojedinosti.

Haos istrage ubistva novinara Maka Marina dešava se, prevashodno, kroz medije, viđen okom kamere, a radnja se kreće od humora i burleske do tragičnih obrta viđenih u našoj realnosti.

Poznavaoci kažu da je roman „Forward” jedan od ozbiljnih kandidata za NIN-ovu nagradu. Slobodan Vladušić (1973) do sada je objavio tri knjige eseja, studija i kritika iz srpske i svetske književnosti: „Degustacija smrti”, „Na promaji” i „Portret hermeneutičara u tranziciji”.

Najuočljivija osobenost Vašeg novog romana jeste to što je glavna uloga data kameri. Da li poverenje ukazujete njenoj „višoj inteligenciji” i svevidećem oku, ili ste nepoverljivi prema onom humanom u čoveku, koje treba da istraži istinu?

Darujući kameri ulogu jednog od pripovedača „Forwarda” pokušao sam da oneobičim i dehumanizujem priču. Razume se, nisam to učinio tek iz razloga puke literarne igre, već zato što sam na taj način hteo da uvedem čitaoca u jedno posthumanističko, odnosno antihumanističko doba u kome čovek više neće biti mera svemu, već sirovina za sve ostalo. Mi danas stojimo na pragu tog doba, i ja sam samo neke već prisutne realne tendencije zumirao u svom romanu kako bih ih istakao. A gde se nešto zumira, tu više ljudsko oko nije dovoljno.

Kroz krimi-komediju Vi ste, u stvari, i dalje ozbiljan kritičar: ubistvo rumunskog novinara Maka Marina rešava se u rijaliti šou-programu koji se ironično zove „Pravda mora pobediti”. Da li je slučajno ubijen novinar, da li pravda pobeđuje?

Mislim da je novinar ubijen iz tehničkih razloga: priča je odnekuda morala da krene. Ipak, oko profesije Maka Marina zaista se mogu isplesti neke simboličke veze kojih, dok sam pisao knjigu, nisam bio svestan, i to je dobro jer roman valjda time potvrđuje da je živ. Bilo bi užasno da on izgovara samo rečenice koje je naučio od mene. Što se tiče pravde, ne čini li Vam se da se ta reč u Srbiji danas prilično retko čuje? To je loše znamenje. Pravda počiva na ravnoteži, bolje reći na uravnoteženosti, pa nije slučajno što je njen simbol vaga. A Srbija danas, na žalost, nije uravnoteženo društvo. Slaba nam je uteha što je i svet izgubio ravnotežu. Jadan je to alibi. Tako sada imamo i studente prava koji se hvale da pravo nema veze sa pravdom, i novinarski pomladak koji se hvali svojom titulom profesionalnih neznalica i pisce koji se busaju svojom ideološkom uniformnošću i jednoumljem. Zamislite njihov svet: to je „Forward”.

Da, ali „Forward” jei svet sa mnogo potencijalnih ubica, jeftinom televizijskom zabavom, plavušama naduvanih usta, agencijama koje priređuju terorističke igre, nasiljem, primitivizmom. Međutim, nije ubica Vaš glavni junak već smrt, strah od smrti i ništavila?

Filozofija nam je pokazala da svest o smrti ne mora da izazove samo jezu već i jedno posebno treperenje života koji, tek u društvu te svesti, postaje, da tako kažem, životan. Međutim, moderna vremena sakrivaju smrt od čoveka, pa kada se ona pojavi onda nam izgleda kao siledžija koji je došao da nam nešto otme, a ne kao sufler koji je sve vreme naše životne predstave tu, sa nama. Mislim da večni život ne bi bio ništa manje ništavilo, a u svakom slučaju, neće ni biti dostupan svakom pojedincu.

Zašto u priči prelazite granice Srbije i odlazite u Rumuniju?

Srpska književnost nije provincijalna književnost. Ona je putovala i pre, i nema razloga da ne putuje i sada. Otuda i priča u romanu „Forward” može da počne u Temišvaru, dakle u Rumuniji, zato što tamo počinje i „Druga knjiga Seoba”. Razume se, nije mi bio cilj da time pokažem da volim Crnjanskog, odnosno da sam ga čitao. Postoje dublje veze: jedan moj čitalac mi je, recimo, sugerisao da je reč „forward” modernizovani prevod reči „seoba”. Na tome sam mu zahvalan, tim pre što meni tako nešto nije ni palo na pamet. Dakle, za mene ne važi pravilo da kada kažem Rumunija mislim na Srbiju. Žao mi je što ću na taj način razočarati one koji bi sve da čitaju isključivo kao političku alegoriju, ali mislim da se ipak književnost ne može svesti na meru njihove, moram to da primetim, prilično nejake inteligencije. Rumunija je, dakle, jedna fikcija koja se hrani simboličkim potencijalom realne Rumunije. Kako je tamo, ne znam, nikada tamo nisam bio. Rumunija u mom romanu i Rumunija na geografskoj karti nisu otuda iste zemlje. U suštini, „Forward” se mogao događati, i događa se, u svakoj evropskoj zemlji, u većoj ili manjoj meri. Zato, osim nekih naših pisaca i pesnika, ovim romanom hode i duhovi Dantea i Rablea. Dakle, „Forward” je pogled na Evropu sa njene margine, a poznato je da se sa margine sve bolje vidi nego iz centra.

Ipak, usred tog mnoštva besmislenosti i praznine, ispraznih istraga, provejava nostalgija, neotkrivena klavirska kompozicija Dina Lipatija, kao najdalja tačka do koje je stigao ljudski duh. Na kojoj tački razvoja jeste sada ljudski duh?

Ne znam odgovor na vaše pitanje. Nisam siguran da ga iko zna. Ono što je, čini mi se, jedino izvesno jeste da godine i decenije koje dolaze neće biti ni nalik onima u kojima živimo ili onima u kojima smo živeli. To znači da neke od stvari na koje smo sada navikli, pa ih smatramo prirodnim, neće više postojati. Svet će, verovatno, biti suroviji ali oni koji dolaze neće znati za naše današnje značenje reči „surovost”. Gledajući u budućnost, možemo se i mi pitati, kao jedan naš pesnik vizantijske provenijencije: „No, ko će da nas razume?”. „Forward” ne može da odgovori na to pitanje ali će, nadam se, nekoga od onih koji dolaze zainteresovati to da nas razume.

Marina Vulićević

[objavljeno: 20/12/2009]

Nastavak na Politika...