Izvor: B92, 07.Sep.2010, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Početnica" u Grafičkom kolektivu
Dubravka Ugrešić rekla je, povodom svoje izložbe "Početnica za nepismene" koja je otvorena 6. septembra u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu, da su radovi na toj postavci inspirisani raspadom nekadašnje Jugoslavije, ali i digitalnom erom.
"Radovi na izložbi korespondiraju s mojim esejem 'Početnica' iz 1991. godine, kada se raspadala Jugoslavija i kada je započeo rat, kao i mojim novim esejom 'Karaoke kultura' koji se bavi novom, digitalnom erom", rekla je Ugrešićeva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na konferenciji za novinare u Narodnoj biblioteci Srbije.
Na izložbi u Galeriji Grafičkog kolektiva, koja traje od 6. do 18. septembra, predstavljene su ilustracije i kolaži inspirisani Ugrešićkinim bavljenjem bukvarom kao značajnom kulturnom matricom.
Tri grupe kolaža s isečcima iz bukvara i dodatim aplikacijama i paus-papirom, kao igra ponavljanja i preklapanja nekoliko nivoa, predstavljaju i svojevrsnu asocijaciju o utopijama socijalizma.
Ugrešićeva je, kako je navela, prvo slučajno našla bukvar iz 1957. godine, štampan u Zagrebu, "koji je obećavao svetlu budućnost", a to je navelo da potraži i druge početnice, štampane u nekim drugim periodima jugoslovenske istorije.
Iz upoređivanja bukvara s kraja 19. veka, iz sredine i s kraja 20. veka nastao je esej "Početnica", a na osnovu njega i pojedini radovi na izložbi.
"Nova izdanja hrvatskih i srpskih bukvara odslikavaju razvod jezika, razvod ćirilice i latinice. Početnica je najbliža i najintimnija metafora raspada države, počev od slova A, ilustrovanog avionima koji su tokom devedesetih bacali bombe", rekla je Ugrešićeva.
Prema njenim rečima, druga osnova za izložbu jeste iščezavanje Gutenbergove galaksije, koja je trajala 500 godina, i stvaranje digitalnog univerzuma u kojem štampane knjige ustupaju mesto internet izdanjima.
"Književnost i slikarstvo preselili su se na internet, na mobilne telefone. Recipijent, odnosno čitalac, sada preuzima vlast. Na internetu se stvaraju fandomovi u kojima se književni junaci, poput Harija Potera, oživljavaju nezavisno od njihovih autora", rekla je Ugrešićeva.
Hrvatska književnica koja već godinama živi u Holandiji ukazala je na to da savremena kultura sve više postaje kultura amatera, koji pevaju, plešu, pišu, crtaju i glasaju - za ono što im se najviše sviđa.
"Knjiga je došla na ono sa čim je, zapravo, počela - vratila se čitaocima, zbog kojih je i smišljena. To je diktatura tržišta koje vam sugeriše da ono što kupujete ima vaš lični pečat, a ne shvatate da su vam neki drugi rekli šta valja, koja je književnost
prava", istakla je Ugrešićeva.
Za izložbu Dubravke Ugrešić publikovana je knjiga s njenim esejem i reprodukcijama radova, kao i tekstom Branka Dimitrijevića. Projekat je realizovan u saradnji s "Fabrikom knjiga".
Dubravka Ugrešić je diplomirala komparativnu i rusku književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Radila je na Institutu za teoriju književnosti u Zagrebu. Povremeno predaje na američkim i evropskim univerzitetima, piše za evropske novine i časopise.
Objavila je knjige priča "Poza za prozu" (1978), "Život je bajka" (1983), romane "Štefica Cvek u raljama života" (1981), "Forsiranje romana-reke" (1988), "Muzej bezuvjetne predaje" (1997), "Ministarstvo boli" (2004), "Baba Jaga je snjela jaje" (2008) i više knjiga eseja.
S Aleksandrom Flakerom 1984. priredila je Pojmovnik ruske avangarde. Piše scenarije za film i televiziju (U raljama života, Za sreću je potrebno troje).
Knjige su joj prevedene na gotovo sve evropske jezike i nagrađivane su međunarodnim nagradama, a prva je dobitnica nagrade "Meša Selimović".
