Izvor: Danas, 20.Nov.2015, 13:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plemenitost uličnog pripovedača
Vilijam Parker i njegov kontrabas čine za vašu dušu više od ma kakve molitve. Religija, politika, novac, kako su samo nevažni u susretu sa ovako autentičnim ljudskim bićem i umetnikom. I kako samo lepote i grozote života dolaze i odlaze u i iz vašeg sluha, dok Vilijam Parker na sceni Kulturnog centra REX mudro svojim instrumentom i glasom zbori dok demonstrira plemenitost kakvog uličnog pripovedača, ostavljajući beleg u vašoj glavi i vašim mislima.
Vilijam Parker započinje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << svoj solo nastup omamljujućim pevušenjem, da sve najednom pretvori se u uzbudljiv koncertni šou sa žicama, prstima, škriputanjem i pucketanjem i povremeno blagom distorzijom, te plesom, stepovanjem i pričanjem priča između i tokom sviranja. Ali su to stalno melodije, slatke, dozivajuće, moderne gradske i pradrevne takođe, one u ritmu podzemne železnice i urbane vreve kroz koju usamljeni hodite, govoreći u svojoj glavi tu uličnu poeziju, te improvizujući vibracije tako da nadjačaju konfuziju i buku i zbrku, dejstvima jedne naracije koja svetli jarkim i jasnim mentalnim slikama poput vašeg ličnog semafora za prelazak na drugu stranu. Parkerov kontrabas sa iscrtanim simbolima, kao neki hodajući IV album Led Zeppelin, ovde je i džinovska gitara i harfa za najbrutalnije i istovremeno najdelikatnije tonove. Kada se lati gudala, onda čujemo nešto nalik ultra-savremenom Bahu, ali se ta elegantna polifonija velegrada vrlo brzo razuzdava do stadijuma kakvog DŽimija Hendriksa, a onda ponovo vrati u neki srednjevekovni napev ležećih tonova, sa jaucima koji se otržu iz umetnikovog grla i umnogostručuju odmah potom do malog hora zaposednutih duša.
Vilijam Parker demonstrira praktikovanje džiu džice na kontrabasu sa predasima misteriozne meditacije kao sa kakve druge planete. Filozofska zanesenost nad zvukom u poslednjoj trećini ovog grandioznog nastupa po svemu, poslužiće kao okidač za recitovanje stihova i pripovedanje priča, koje prati vasionska kontemplacija, ali i brutalno okidanje žica a la "Smells Like Teen Spirit". Ah, taj free jazz Vilijama Parkera odista ne sledi nikakva džez pravila i bez sumnje je 'free' za sve, pa i rock asocijacije. Ali je pre svega slobodan za ljudske misli nadahnute dobrotom i ljubavlju, draga braćo i sestre. A to je nešto stvarno veliko. Čekamo njegov nastup-razgovor u ponedeljak na Kolarcu sa pravom žudnjom.
