Izvor: Blic, 30.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plavo volim te zeleno
Plavo volim te zeleno
Wiesbaden ima više automobila, nego stanovnika. Zato biram vreme kad se vozim taksijem. Jer neretko, desi se da u nekom tunelu ili na mostu, dreždiš zaglavljen među masom neveštih, nešto veštijih i onih koji misle da umeju da voze. Pre neki dan, u vreme kad obično nema gužve, krenem tadžom, ali u trenutku skapiram da stojimo u mestu. Kroz nekolicinu automobila, lako ugledam pandura kako reguliše saobraćaj. Pomenuti lik (očigledno stručnjak da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << napravi gužvu kad joj vreme nije), izvodi neke piruete, maše rukama, mandrlja glavom, a sve sa ciljem da ti kaže - stani ili kreni. Fora je u tome, što te dečko na tvoje crveno - pušta, a na zeleno - jok. Ništa nisam skapirala, sem da je maestralno napravio taaaako veliku gužvu, sa taaaako malo automobila. Srećom, nije bilo incidenata. Niko nikog nije pljunuo, ni opsovao. Još manje opalio šljagu ili ga šutnuo tamo gde se to obično u Wiesbadenu čini. Što se mene tiče, račun za vožnju mi je bio malo veći nego što sam predvidela, ali – sve i da sam se požalila malom sa raskrsnice, teško da bi se potresao. Delovazo je samouvereno, što me posebno impresioniralo. Juče, pak, idem trotoarom i ugledam istog lika na istom mestu. I opet gužva. Zanesen sopstvenim umećem mlataranja ruku i okretanja u mestu na jednoj nozi, toliko naglo je podigao svoju desnicu koja znači – stop, da me umalo nije pregazila grupa tirista koja je išla iza mene. A na ulici -tras, bum, krrrrrrr.! La katastrof, što bi rekli oni otmeni. Tu naravno krene cika-de-la–vriska i rasprava ko je kriv, ko nije, ko može, a ne mora da bude. Ali, niko da prozove lika u plavom. Sednem na prvu klupu u obližnjem parku, da malo sredim nogu, pomodrelu od onih srećnika koji su bili iza mene i pomislim, kako je plava boja u svakom pogledu, hit sezone u Wiesbadenu.
