Izvor: Politika, 27.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisac u senci mržnje
Zbog uvrede koju su islamski fanatici pročitali u "Satanskim stihovima", deset godina od izricanja fatve traje Ruždijev zemaljski pakao
Roman Salmana Ruždija "Satanski stihovi", objavljen u Velikoj Britaniji 1988, pretvorio je piščev život u građu za knjigu kakvu bi svaki pisac poželeo da napiše. Naravno, pod uslovom da i sam nije junak neverovatne pripovesti. Jer, Ruždi je zbog "Stihova" već 18 godina na meti islamskih fundamentalista. Nedavna odluka britanske kraljice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Elizabete II da odlikuje pisca titulom sera razjarila je iznova ekstremističke verske grupe.
Počelo je 14. februara 1988. Dok je znatan deo svetske populacije obeležavao Dan ljubavi, iranski verski vođa ajatolah Homeini izrekao je britanskom piscu indijskog porekla Salmanu Ruždiju fatvu – smrtnu presudu. Obrazloženje je bilo kratko: "Satanski stihovi" vređaju proroka Muhameda. Osudom na smrt, tog Dana ljubavi začet je paradoks vredan Ruždija kao "majstora humorističke inventivnosti".
Žrtve verske zaslepljenosti bili su i prevodioci Ruždijevog dela. Japanski prevodilac Hitoši Igaraši preminuo je 1991, nakon što je izboden nožem u Tokiju. Italijanski prevodilac i norveški izdavač jedva su preživeli ozbiljne fizičke napade. Srpski prevodioci romana Salmana Ruždija prošli su, srećom, bez posledica. Roman "Deca ponoći", koji je kod nas objavio BIGZ 1986. godine i za koji je pisac odlikovan Bukerovom nagradom, preveli su Svetozar Koljević i Zoran Mutić. Famozne "Satanske stihove" u prevodu Aleksandra Popovića u dva izdanja je objavila beogradska "Prosveta".
Zbog uvrede koju su islamski fanatici pročitali u "Satanskim stihovima", deset godina od izricanja fatve traje Ruždijev zemaljski pakao. Dok su kritičari u njegovom delu videli kosmičku borbu između dobra i zla, oni drugi su prepoznali uvrede na račun proroka Muhameda koji je prikazan kao čovek od krvi i mesa. I tako, hodajuća fatva, kako je sebe nazivao Ruždi, provodi godine skrivajući se, menjajući države i gradove, u stalnoj pratnji obezbeđenja Skotland jarda.
Činilo se da je kraj toj mržnji došao 22. septembra 1998, kada je tadašnji iranski predsednik Muhamed Hatami izjavio da je slučaj Ruždi okončan i najavio uspostavljanje diplomatskih veza između Pakistana i Velike Britanije. Ruždi je tada izjavio: "To znači sve, to znači slobodu". Na žalost, to nije značilo ništa onima koji su ovih dana ponovo izašli na ulice Indije, Engleske, Pakistana, Turske... da ponosno izjave kako se islamski zakoni ne menjaju više od 1400 godina. Da pokažu Salmanu Ruždiju da ga i dalje smatraju "izdajicom islama". Da svetu pokažu snagu svoga besa. Čak je i portparol pakistanskog Ministarstva spoljnih poslova prošle nedelje zahtevao od britanske vlade da titula sera bude povučena, jer se u protivnom izaziva verska mržnja.
Salman Ruždi se nikada nije branio od talasa (verske) mržnje. Uspeo je da ostane iznad pretnji i ucena, izjavljujući u retkim intervjuima da je zadovoljan što je napisao "Satanske stihove". U susretima sa novinarima, gotovo u šali, pričao je o načinima skrivanja. "Mogao bih da živim u stanu do vašeg, a da vi to nikada ne saznate", glasila je tipična ruždijevska gorko-humorna rečenica izgovorena pre nekoliko godina. Pisac je, valjda, znao da je takav humor jedini moguć zid pred naletima velike mržnje koja ne jenjava ni u godinama posle smrti onog koji je izrekao smrtnu presudu.
B. Stojaković
[objavljeno: 27.06.2007.]
