Izvor: Blic, 12.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pesme su važnije od autora
Pesme su važnije od autora
PODGORICA - Generacijama ime Ibrice Jusića budi asocijaciju na dubrovačke skaline, trubadurstvo, ljubavne pesme. Međutim, malo ko zna da je mnoge od pesama koje su ušle u kolektivno narodno pamćenje, napisao ili on ili njegov brat Ćelo.
Hroničari rada velikog Leonarda Koena zabeležili su jedan kuriozitet koji se vezuje za vaše ime. Otkrili su da ste jedini autor na svetu koji je ceo album posvetio upravo Koenu. Kako je došlo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do toga?
- Nikad se nisam vezivao za uzore i uvek sam slušao kvalitetne autore bez obzira na to da li se radi o operi, kanconi ili nečemu trećem. Za Koena sam prvi put čuo ‘70. godine kad sam otišao u Pariz. Od jedne pariske ljubavi dobio sam njegovu ploču na poklon i isprva mi je bio dosadan. Zavoleo sam ga i uskoro sam od poznanika dobio i dva prepeva Koenovih pesama 'Nensi' i 'Mali bečki valcer' (nastala po motivu Lorkine pesme). Prepevi su bili na starosplitskom narečju, koji ni Splićani danas ne razumeju. Nakon toga mi je stigao debeli koverat sa kasetom i osam prepevanih tekstova. Prvo sam osetio nelagodnost smatrajući da nisam dorastao izazovu, ali sam uvideo da su prepevi jako dobri. Pokazao sam ih i Luku Paljetku, vrsnom prevodiocu i našem najvećem šekspirologu. Naučio sam 'Suzan' (koju smo prepevali kao 'Ljiljan') i 'Merion'. Volim izazove, a i susrete sa ljudima kojima je izazov da rade ono što misle. Godinu dana sam se mučio oko toga ko bi to mogao da aranžira. Mislio sam da bi bilo dobro da se spoje različita viđenja njegove muzike. Sreo sam se sa Nikšom Bratošem, i on me je podržao, oduševljeno rekavši da je Koen kantautor njegove mladosti. Ušao sam u studio 9. januara prošle godine a posao je bio završen do 19. januara. Materijal je izašao uoči Dana zaljubljenih. U splitskom HNK će na Dan zaljubljenih i ove godine izaći moj novi album sa sevdalinkama.
Sevdalije ste podelili na bosanske i hercegovačke. Možete li da obrazložite tu distinkciju? S druge strane, često vas svrstavaju u šansonjere, kantautore, ili sevdalije. Gde vi volite da vidite sebe?- Hercegovački sevdah više naginje Mediteranu, na primer, ono što je radio Himzo Polovina čiji rad mnogo volim. Imate utisak da slušate napolitanski napev. Bosanski sevdah ima uticaj islama, i mnogo je siroviji. Ne razdvajam umetnost i život. Stvaram i pevam onako kako živim, i to je to. Šansonjeri pevaju o životu i ljudima. U šansoni se akcentuje tekst a manje refren. Kod šlagera je obrnuto. Ovo što radim iziskuje širinu duha i obrazovanje. Osim muzičkog šlifa morate imati izgrađen i književni, likovni i pozorišni profil. A mladima se danas žuri. Davno sam shvatio da ne treba žuriti. Nije potrebno da budete preglasni da bi vas čuli. Prijatelj Mak Dizdar mi je lepo rekao: 'Ibro, život je reka koja teče. Mani se virova!' A virovi su sprinteri na sto metara koji se lako umore i odustanu.
Koje sevdalinke će se pojaviti na vašem novom albumu?
- Spremio sam gitarističku 'Što te nema', pa 'Žute dunje', 'Stambol na Bosforu', pa 'Eminu', 'Kradem ti se u večeri rane', 'Tamburalo momče u tamburu'. Pomirio sam i Bosnu i Hercegovinu, a nijedna pesma nije mlađa od sto godina. Deo su narodne baštine. Malo ko zna da je moj brat komponovao 'Šalom Saru' jer je ona usađena u narodno pamćenje. Ljudi se identifikuju sa pesmom, a ne sa autorom. Tako pesme postaju opšte dobro. I. Radulović
