Izvor: Glas javnosti, 10.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pesma nas je održala
Kulturnu redakciju Glasa javnosti posetio je srpski pesnik i istoričar Boško Topić koji trenutno boravi u SAD, a povod za posetu su nedavno izašle iz štampe dve zbirke pesama „Nezaborav“ i „Raskršće“, u izdanju Udruženja pisaca Srbije.
Boško Topić (61) je završio Filozofski fakultet na studijskoj grupi istorija i radio je više godina kao profesor. Poslednju deceniju s porodicom boravi u SAD, gde je stvorio veliki opus rodoljubive, patriotske lirske poezije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
- Moja velika životna ljubav je oduvek bila poezija i smatram da se ničim ne mogu izraziti osećanja kao sa poezijom. Ona je neprekidno bila naš životni saputnik (pesma nas je održala), a mislim da nas je u stvari održala sveta srpska pravoslavna vera, posebno naši manastiri koji su bili centri kulture čak i kada je crkva bila zabranjena, odnosno ona je jedina ostala verna narodu noseći teret viševekovne okupacije - objašnjava svoje viđenje poezije Boško Topić.
U recenziji druge zbirke „Raskršće“ Vaso Pešterac, predsednik Udruženja pisaca Srbije, kaže da pesme Boška Topića u tematskom delu nose liriku bola i ponosa, ali se ipak razlikuju u načinu pristupa temama, i da autor u svojoj poeziji želi ovekovečiti prošlost koju u sebi nosi kao snoviđenje i košmare natopljene beznađem.
POKLON KNJIGE ČITAOCIMA
Glas javnosti i pesnik Boško Topić pokloniće 10 h 1 zbirku poezije „Nezaborav“ i „Raskršće“ vernim čitaocima koji se jave danas od 10 časova na telefon: 32-14-900
- Ako bih pokušao da definišem svoju poetiku mogao bih reći da je ona isključivo rodoljubiva i patriotska, što je možda i logično jer je nastajala u dijaspori. Ovaj ciklus poezije podelio sam u tri dela, od kojih treći još nije izašao. Naime, u prvoj zbirci „Nezaborav“ apsolutno prevladava rodoljubiva poezija sa naglaskom na slavnu i često bolnu srpsku prošlost koja je da bi se dodvorila lažnoj braći bila podređena. Teško je bilo izdvojiti neke od hiljade srpskih heroja, ali sam uspeo da izdvojim dvanaest najboljih počev od Miloša Obilića do poslednjeg majora Milana Tepića. Nema čoveka koji se u životu nije našao na raskršću i to je bila moja motivacija za drugu zbirku pesama. Kao što postoji mnogo puteva tako i ova moja knjiga ima mnogo lirskih pesama, pogotovo o Crnoj Gori za koju osećam veliku bol, jer je neko izmislio priču o dva naroda što je besmislica. Takođe bih iz ove knjige izdvojio pesmu o Vladi Divcu, kao čoveku i humanisti koji se ne rađa svaki dan i čiji patriotizam je više puta potvrđen. Ipak, bez obzira na političku, versku ili bilo koju drugu pripadnost, moja poezija veliča čoveka i njegove vrednosti, a žigoše svakog ko je skrenuo s puta. Čovek je na prvom mestu večnosti, tek posle idu sloboda, rastanci, tuga... - ističe Topić.
Iako je s poezijom dosegao lepotu reči i vrline posebnog sveta, Boško Topić kao istoričar problem srpske današnjice vidi i u tome što se mnogi srbi stide svog porekla.
- Taj problem je veoma značajan i mislim da treba raditi na tome da se ne prihvataju „činjenice“ iskonstruisane van granica Srbije o samoj Srbiji, već da ljudi treba da razmišljaju svojom glavom. Jednostavno, treba ići sa istinom o našoj istoriji jer samo na taj način spoznaćemo sopstveno poreklo i identitet - zaključuje Topić.
U ovom razgovoru brata Boska Topica osjecam prisustvo jednog od najvecih Srba poslije Svetoga Save naseg Srbskog Zlatousta;Svetog Nikolaja Velimirovica;.Iz mog licnog iskustva boraveci dvije trecine mog zivota u Americi i prolazeci kroz teska iskusenja meni takoreci da tada nepoznata,moj Srbski patriotizam me je sacuvao a potom i uveo u okrilje nase Svete Srbske Pravoslavne Crkve.Meni je licno cast sto poznajem naseg brata Boska i on ne samo meni,vec i mnogim drugima daje odgovor u svim nasim trenutnim raskrscima. Vjerujte mi jednom kad napustis rodno ognjiste gubis svoj mir.A kako ga i nebi izgubijo kad su nasu drzavu stvarali Svetitelji(Nemanici,Hrebeljanovici i mnogi drugi)i mi tako napustamo olako nasu Svetu Otadbinu.Neka bi molitvama Svetoga Nikolaja Velimirovica svaki Srbin ma gdje bio ,bio Rab Boziji.
Kako je lako tebe voljeti... Citav zivot poklanjas uljepsavanju misli citave porodice, zivis za istinu, pravdu i ostavljas neizbrisiv trag svakim korakom koji napravis. Amerika jeste daleko, ali Ti nisi. Sada imam jedan dio Tebe, tako blizu, na radnom stolu, da kad god pomislim na okean i sve daleko shvatim da su RASKRSCA, u stvari znakovi pored puta, za sve koji zele da se drze prave strane. Nastavi, molim te, izbaci svu ljepotu koja se moze opisati, a ona koja je Tvoj oreol, za nas je duznost da je pretacemo u sliku, pred svima koji te jos uvijek ne poznaju. Za radost porodice, lijep osmjeh i svu slavu koja ce uskoro da te stigne, zbog svog Milosa i Verke prvenstveno, nastavi, pisi, uci nas, koliko je jaka volja i koliko je snazna ljubav koju nesebicno dajes svojim bliznjim. Kad Lazar i Ognjen jos malo stasaju, ooo imace od koga da nauce sta je zivot, koji su znaci pored puta i na raskrscu oni koje treba slijediti..... Otvorio si dusu i napisao stih, nasla sam ja i jedan za njih. Hvala ti dragi moj ujace.....kako je tebe lako voljeti.....
