Izvor: Glas javnosti, 18.Nov.2009, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pažljivo biram reči
Gost Beograda ovih dana je poznata španska spisateljica Berta Sera Manzanares, čiji je roman „Oči uragana“, koji je trenutno jedna od najčitanijih knjiga po svetskim bestseler listama koju je na srpskom objavila izdavačka kuća“Mono i Manjana“. U svom romanu Manzanaresova opisuje sudbine nekolicine Španaca koji su u potrazi za boljim životom, za bogatstvom otišli na Kubu, u vreme njenog procvata. Stvarnost s kojom se suočavaju protagonisti knjige po iskrcavanju na Kubu nateraće >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ih da se naviknu na uslove lošije od onih koje su očekivali...
Kako je nastao vaš roman? Kako ste se odlučili za temu ropstva?
- Mene je oduvek zanimala tema ropstva. Međutim, doskora sam robove i to vreme povezivala sa Amerikom, sa plantažama pamuka, sa Englezima. A onda sam shvatila da su zapravo Španci bili ti koji su prevezli prve robove preko okeana od Afrike do Amerike, te da je upravo španski kralj dao i potpisao tu dozvolu koja bi omogućila da se prvi robovi prevezu od Afrike do Amerike. U 19. veku je trgovina robovima bila veoma unosan posao u kojem su učestvovali i Španci i Katalonci. Počela sam da se zanimam bliže za tu temu, a onda sam počela da prikupljam materijal za građu svoje knjige i počela da pišem roman.
U vašem romanu dali ste jednu impresivnu galeriju neobičnih junaka. Koji lik, koju sudbinu smatrate nekako posebnom?
- Pre svega, meni se dopada Liko Rosija, jedan vrlo živopisan lik koji u sebi sadrži brojne kontradiktornosti. Moja prijateljica koja je prošle godine umrla se čak ljutila na mene što imam simpatije prema jednom takvom liku koji je prodavac robova. To se često dešava i u životu, da neko ko je potpuni negativac s druge strane ima neke pozitivne osobine. Tako i Rosija, koji je s jedne strane bezočan, prodavac robova, a s druge strane je dobar čovek i pun ljubavi. Drugi lik koji mi je poseban je novinar po imenu Ernesto, koji ima jednu jaku ličnost koja ceo svet drži na dlanu, dok je s druge strane to čovek koji je slab, depresivan, koji dolazi na Kubu da bi bio na prvoj liniji i pisao o tome kako Amerika nastoji da kupi Kubu. Ernesta uništava Havana, on počinje da se drogira, da koristi opijume koji ga potpuno uništavaju, tako da se onaj snažan čovek pun snage i samopouzdanja s početka romana prosto gubi i nestaje.
Vaš roman ima neobičan naslov,“Oči uragana“. Kako biste pojasnili njegovo značenje?
- Kada sam napisala i završila roman imala sam drugi naslov. Knjiga se na početku zvala „Slepi uragan“. Mom izdavaču se naziv nije dopao. Imala sam utisak da Bog zapravo nije prisutan tokom svih tih tužnih događaja kada dolazi do prodaje ljudi i upropašćavanja njihovih sudbina, života. Moji junaci ne kažu direktno da Bog ne postoji, ali se često pitaju gde je on zapravo dok se tolike nepravde odvijaju pred njegovim očima. Onda se u meni rodila ideja da napravim neki obrt u naslovu, pa sam roman nazvala“Oči uragana“, jer je meni mnogo bliži, poetičniji i iskazuje moju ideju dajući aluziju na pogled. Uragan ima u sebi jedno oko, jedno središte. To su te oči o kojima ja pišem.
U kojoj meri roman korespondira sa današnjim vremenom? Kada imamo nove oblike ropstva?
- Danas nemamo robovlasnički sistem i više ne postoje robovi, ali, postoji druga vrsta ropstva i zbog toga možda ova tema korespondira sa savremenim dobom. Veliki je broj emigranata koji dolaze u Španiju sa svih strana, naročito iz Afrike. Ima ih i na Kubi. U Španiju dolaze ljudi iz raznih zemalja sveta koji teško žive. U školi u kojoj radim četrdeset odsto dece ne potiče iz španskih porodica. Svi su oni tu u potrazi za boljim životom. Dolaze iz Maroka, Kolumbije, Ekvadora. Svakodnevno možemo da vidimo na vestima brodove, čamce koji ilegalno prevoze te ljude, koji se često i utope na takvom putu, koji stradaju. To nekome omogućava da se obogati, jer oni koji kreću na takav put daju sve što imaju da bi došli do mogućnosti da pronađu bolji život.
Pored proze, pišete i poeziju. Da li sebe vidite kao pesnika ili kao prozaistu?
- Ja sebe pre vidim kao pisca romana, zato što dok pišem roman pažljivo biram reči, rečenice. Držim do forme. Proza mi omogućava da čak i poeziju uključim u svoje romane, dok je to u pisanju poezije nemoguće.
Na čemu trenutno radite?
Upravo pišem roman pod nazivom“Drugi crnac“. Radnja moje nove knjige odvija se u Kataloniji za vreme Prvog svetskog rata, kada Kuba dobija nezavisnost i kada se u Kataloniju vraćaju ljudi sa puno novca. U mom romanu biće opisano šta se sve događa narednih godina na tlu Katalonije, kako se sve menja.
