Izvor: B92, 02.Okt.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREMIJERE: Tropska oluja
Problem sa parodijama jeste što su to filmovi za filmofile, a problem sa filmofilima je što su zahtevna publika
Tropic Thunder je film u kome su detalji bolji od celine. To je, čini mi se, najpošteniji sud o ovom filmu. Ako volite stillerov(ski) humor ti detalji će vam bosti oči, ako ga pak mrzite iz dna duše" čovek mora da se zapita zašto gledate film koji je on režirao i u njemu glumi.
Reći da je Ben Stiller bolji glumac nego što je reditelj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << verovatno znači biti objektivan, ali i skandalozno zanemarivati šta je Ben uradio sa Benom u (prečesto potcenjenom) remek-delu Zoolander. Ako do sada niste gledali ovaj film čovek opet mora da se zapita zašto ste uopšte započeli čitanje ove recenzije.
Tropic Thunder je, jednostavno rečeno, "film u filmu u filmu”. Tri holivudske superzvezde snimaju ratni film "Tropic Thunder” prema memoarima vijetnamskog veterana Four Leafa (neiskorišteni Nick Nolte) - svaki iz svojih razloga: Tugg Speedman (Stiller) da bi povratio komercijalnu slavu nakon debakla poslednjeg nastavka uspešnog serijala Scorcher, Jeff Portnoy (Jack Black) priželjkuje priznanje kritike, i usput pokušava da se skine sa teških droga, i Kirk Lazarus (Robert Downey Jr.), petostruki oskararovac koji pokušava da se dokaže na blokbaster terenu. Sva tri glumca uvedena su spektakularnim (lažnim) trejlerima svojih novih hitova koji prethode početku samog filma Tropic Thunder.
Film otvara akciona scena za koju nije jasno da li ismeva ili masturbira na najjohnwooastije akcione scene ikada, ali svakako izgleda (bioskopski rečeno)- jebeno neviđeno! Nakon toga otkrivamo da smo, zapravo, na setu snimanja filma "Tropic Thunder”, koji režira britanski (pozorišni!) debitant Damien Cockburn (uvek odlični Steve Coogan), a u produkciji supernadrkanog bogataša Lesa Grossmana (neočekivano supernadrkani Tom Cruise).
Tu već postaje jasno da je uprkos paradnoj sličnosti Thundera sa Apocalypse Now, pravi izvor inspiracije za ovaj film dokumentarac Hearts of Darkness- A Filmmaker’s Apocalypse koji priča o apokalipsi koja se odigravala na Coppolinom setu tokom neverovatnih osamnaest meseci snimanja čuvenog filma. U TT razmaženi glumci doveli su svojim hirovima u pitanje produkciju filma, pa je reditelj silom neprilika prinuđen na radikalne metode- ostaviće svoje glumce u sred džungle, a onda će im bez njihove saglasnosti simulirati rat i sve to snimati skrivenim kamerama. Otkriću vam da je sam Cockburn pre nego što je uzviknuo "akcija!” shvatio da to nije bila dobra ideja"
Što ubrzo i nama postaje jasno. Film se od početne premise "(o problemima snimanja) filma u filmu” pomera ka praćenju jednog novog filma koji nastaje kao posledica "prekida snimanja”, a taj film je samo običan, trapav akcioni film, čije margine realnosti i fikcije su nam od samog starta poznate, kao i spektar sredstava kojima će se glumci poigravati sa svojim likovima i stvarnim životom oko sebe. Downey Jr, čiji je Kirk Lazarus za potrebe filma medicinski potamnio lice da bi igrao Afro-Amerikanca je briljantan kao mešavina blacksplotation makroa i Samuel L. Jacksona. Stiller je mešavina Zoolandera i Ramboa, a nekadašnji Magnum-look zamenile su groteskne akcione akrobacije i simpatične persiflaže herojskog stradanja. Najgore je prošao Black čiji platinasto plavi, debeljuškasti džanki Jeff ne uspeva da se iskoprca iz jeftinih skečeva neprijatno sličnim onim iz trejlera za The Fatties- Fart 2 u kojima se, opet, gromoglasno parodira Eddie Murphyjev Nutty Professor.
Ono što može da brine jeste da je Stiller kao reditelj više istakao u segmentu koji mu nije blizak (akcioni film), pa većina tih scena može da izađe na megdan bilo kom od žanrovskih profesionalaca. S druge strane, komični delovi vrte se oko prepoznatljivih rešenja: candy-pop morbidnosti, ironičnih citata iz filmske istorije, britke anti-ratne, koliko i anti-holivudske, satire, kao i, sve manje zabavne, role "luzera koji trijumfuje” koja je postala drugo lice Stillera. Njemu uvek lakše polazi za rukom da se "pravi pametan”, nego da jednostavno "bude glup”, pa zato i Tropskoj oluji manjka nesugerisane, neironizovane ljudskosti, komičarske spontanosti i urnebesno smešnih scena čiji akteri nemaju distancu prema humoru koji prave. Zbog svega toga TT će biti solidna bioskopska zabava kada ga prvi put budete gledali, ali će u konkurenciji sa drugim Stillerovim hitovima ili većinom dela iz Apatowe produkcije izgubiti trku u kućnim DVD reprizama.
