Izvor: TvojPortal.com, 20.Apr.2011, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POVOODM 125.GODIŠNJICE ROĐENJA RUSKOG PESNIKA NIKOLAJA GUMILJOVA
AHMATOVA, AFRIKA, AKMEIZAM
„Još nejednom ćete mene spominjati/ I sav moj svet,uzbudljivi / i čudni.../“ A kako da ga i ne spominjemo? Gumiljova su streljali 1921. zbog učešća u kontrarevolucionarnoj zaveri, a držali pod zabranom sve do 1986.g., do perestrojke.U ovom tesktu pokušaćemo da rasvetlimo značaj tri A u životu avangardnog ruskog pesnika,akmeiste,putika, prvog muža Ane Ahatove: Afrika, Ahmatova, Akmeizam
Zadivljujući smisao za prevazulaženje sebe
>> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << />
Najčešće se govori o Gumiljovu kao pesniku, ali je on kao svetski putnik-istraživač zaslužio ne manje ozbiljan odnos. On je bio obdaren zadivljujućim smislom za prevazilaženje samog sebe.Jer nije bio jedan od onih koji su već pri rođenju stekli baš sve.Najpre treba istaći da je bio veoma ružnjikastog izgleda .Skoro svi koji su ga opisivali , obično bi svoju deskripciju njegovog lika i izgleda počinjali na isti način:“Porazila me njegova ružnoća, spljoštene oči i nos...“, a dalje , bukvalno kao po formuli sledi ista rečenica:“Ali i pored toga , on je bio nekako na svoj neobičan način privlačan“, i sve tako do divljenja.I zaista, kako su isticali njegovi savremenici, slava Gumiljova kao zavodnika, bila je potpuno zaslužena.Ili još jedan primer:u ranoj mladosti su mu se podsmevali što na konju nije uspevao da se održi ni nekoliko sekundi,pošto bi ga svaki izabacivao sa sedla, ali je u vojsci služio u konjičkom puku i proslavio se kao nenadmašan jahač. I na kraju, ono najglavnije: njegov poetski dar u početku je bio dosta tanušan,ali sudeći po poslednjioj zbirci poezije ,Gumiljov je stasao u velikog pesnika.
Oženio se Anom Ahmatovom koja ga nije volela
Ana Ahamotva, ili tačnije , tada Ana Gorenko,nije volela Gimiljova. Nekoliko puta je prosio, ali ga je ona stalno odbijala. Ali ipak , završilo se time što se naposletku udala za njegai rodila mu sina, Lava .Treba navesti još jedan vrlo značajan podatak:Oktobarska revolucija je zatekla Gumiljova u Londou.On ni tamo nije bio pristalica revolucije.Ali, to mu nije smetalo da se vrati u Rusiju.Moguće baš zato da bi iskušao svoju sposobnost pervazilaženja samog sebe, kako bi ostvario neku vrlo važnu svoju zamisao.I njegova putavanja se takođe poklapaju sa tom paradigmom.
Putovao u Afriku po zadatku Akademije nauka
Nekoliko puta je putovao u Afriku pored ostalog i po zadatku Akademije nauka. Gumiljov svojim životom „overo“ Ničeov mit o Zaratustri, a svojim stihovima ga ilustrovao.
Mnogi eksponati koje je pesnik-istarživač donosio iz Afrike dospeli su u razne državne kolekcije.A kad bi po povratku iz Afrike držao predavanja i podnosio referate, našli bi se i takvi koji su mu se rugali tvrdeći kako on samo laže pošto nigde nije ni bio.Ali ,ipak se pobeda ponovo našla na njegovoj strani .Mit čoveka koji je pobeđivao sve prepreke , a koga je Niče opsiao u svojoj slavnij filosofskoj poemi „Tako je govorio Zaratustra“ , Gumiljov je“overio“ svojim životom, a svojim stihovim ilustrovao.
Još u detnsjtuv pisao stihove o Africi
Vrlo mnogo se u njegovoj sudbini događalo pod uticajem lektie.U svom detinjstvu je mnogo čitao knjige o putovanjima u Afriku, pa je zbog toga tamo i putovao.Treba pri tom reći da o nputoanjima mašta svako dete , ali Gumiljov se od njih razlikuje po tome što je bio rešen po svaku cenu da svoje zamisli i ostvari.Kad su ga molili da nešto kaže o Africi, Gumiljov je odgvorio :“Nisam je ni primetio.Jendnostavno sam sve vreme sedeo na kamili i čitao Teofila Gotjea.“ U tom odgovoru je mnogo likovnsoti, ali u to vreme on je prekrasno ilustrovao svoju literarnocentričnsot.Razume se da je on sve zapazio i opsiao, pa otuda „Afrički dnevnik“ spada u njegova najusepšnija prozna dela
Istina o gumiljovskom mitu
Makar koliko to izgledalo čudno, veći deo gumiljovskog mita je saobrazan stvarnosti :Afrika, žendiba sa Ahmatovom, donžuanstvo. I još :učešće u Prvom svetskom ratu i dva visoka ordenja:Gerogjevska krsta za hrabrost.>
Osnivač akmeizma kome su pripadali Mandeljštam i Ahmatova
Istinito, iako se bi se pre moglo reći da je malo verovatno :talentovani i ne mnogo više od togam, pesnik Gumiljov postao je utemeljivač pesničkog pravca kome su pristupili genijalni Osim Mandeljštam i Ana Ahmatova.No, ipak i za njegove poslednje stihove kitičari kažu kako bi moglo reći da su genijalni. A što se ostalog tiče, tu je on kao i Brjusov.Koliko je dobrih stihova ostalo od Brujsova? Ne bi se moglo reći da ih ima baš mnogo .Tako su iz pesničkog ceha, društa, koje je izmislio Gumiljov zajedno sa Horodeckim , izašli ne samo Mandeljštam i Ahmatova, nego i Georgij Ivanov,Kljujev,Hljebnjikov, Adamovič. Još jednanznačajna i uticajna delatnost Gumiljova :posle Brjusova on je postao glavni književni kritičar epohe Srebrnog veka . Njegovo kritičarsko delo „Pisma o ruskojn poeziji „ je glavno što je napisano o tom vremenu.
Njegova pogibija ostala zagonetna do današnjih dana
U uspomenama Irine Odojevske je opsiano kako je ona došavši kod Gumiljova videla na njegovom stolu novac i neke papire.On ih je užurbno sklanjao u ladice stola i potom joj priznao da učestvuje u tzv Taganskoj antivaldinoj zaveri. Kao rezultat učešća u toj organizaciji ,bio je streljan 1921 g. Međutm, neki istraživači i dobri poinavaoci života i stvaralašta Gumijova bili su skloni da se dugo prema toj priči odnose sa dosta ironije.Ali kasnije su došli do zaključka da je sasvim moguće njegovo učešće u toj zaveri u okviru stalne ideje da sebe neprestano iskušava i vaspitava ,koja je određivala ceo život Nikolaja Gumiljova. Drugo je pitaje što se na osnovu dosad objavljene arhive ne može dobiti jasna peredstava kako se sve to događalo. On je prilikom isleđivanja tvrdio do zdnjeg časa da nikave zavere nije bilo.
Kod Gumiljova je skoro sve nekako neobično
Sa Gumijovom su se dešavale skoro same neobične stavrti.Godine 1920. su mu štampali i pamtili pojedne pesme, da bi deset godina kasnije ( 1930.) bio poptpuno zabanjem, ali je bilo čitalaca koji su ga obožavali pa su ručno prepisvali njegove stihove.A perestrojka je za mnoge počinajla od onog momenta kad su 1986.g. u aprilskom broju časopisa “Aganjok“ štampali izbor pesama Gumiljova. I cela telefonska mreža Moskve je bila blokrani od usjanih telefinskoh žica. Moskvoljani su učestvovali u najvećem telefonskom pesničkom času koji je ikada igde održan.
Branko Rakočević
