Izvor: NaDlanu.com, 09.Nov.2011, 19:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ožalošćena porodica
Smeh do četrdeset dana
Grobnice opremljene televizijom, šporetom, veš mašinama, utrkivanje ko će da napiše veću čitulju u novinama, mrtvački sanduci puni novca, sahrana kao dobro mesto da se sretnu skoro zaboravljeni rođaci, oduvek jebila dobraosnova da se u Srbiji napravi komedija.
Dobro je to znao Branislav Nušić kada se nasmejao malograđanskoj patetici i pohlepi u delu "Ožalošćena porodica", a reditelj Jug Radivojević u istoimenoj predstavi u Madlenianumu, s jasnim umetničkim impulsom osetio da su ožalošćene porodice žilavije nego ikad.
Što više ljudske izgubljenosti i bede - više ožalošćenih porodica. I jasno Jug Radivojević kaže nije to samo balkanski specijalitet, ili srpska osobenost, ali nekako su daće i opela najupečatljiviji, najšareniji u Srbiji, gde ožlošćeni ponekad znaju da povedu i "mrtvačko kolo".
Jednostavno, nasmejaćete se Radivojevićevoj "Ožalošćenoj porodici". Radnju komada reditelj je smestio na groblje, i činove: sahranu, sedam i četrdeset dana. Elegantna rešenja, jednostavan humor bez preterivanja i još jedno uskrsnuće pozorišta reči. Dobro ukomponovan tim od nekih 12 glumaca s jedinstvenim viđenjem Agatona u tumačenju Mime Karadžića.
Agaton je u Miminom viđenju skoro dobričina - šef familije spreman da pomogne i još spremniji da naplati pomoć. Čovek koji nije pakostan, ali pre svega gleda samo svoja posla, spreman da i na silu i kad mu to niko ne traži pritekne u pomoć. Prepoznaćete u njegovom liku predstavnike opština, odbornike i poslanike, prve komšije, uzorne ljude. Bez patosa i zanosa, humor s merom - to je Agaton u Karadžićevom viđenju.
A šta bi Agaton bez Sarke, koju u ovoj "Ožalošćenoj porodici" maestralno tumači Dubravka Mijatović. Sarka su u Dubravkinom viđenju sve naše komšinice, prije koje nas nude kafom i šećerom, žene koje se guraju da preko reda uđu, pa ako mogu, i u gradski prevoz. Dubravka Mijatović je u Sarki u nekoliko navrata, bez namere da podučava, živo oslikalafilozofiju palanke - uplakane udovice, žene koje nose crninu reda radi, u suštini, dobre žene koje je želja za samo malo boljeg života naterala na mnogo toga.
Odlično stilizovani kostimi Jelene Stokuće i muzika u izboru Juga Radivojevića, miris tamjana koji dopire sa scene, tu su samo da upotpune doživljaj. Smeh, pa sve do četrdeset dana.
Komad koji ćete pogledati bez zevanja i vrpoljenjana stolici. Mnogi će se pitati - kad je na repertoaru sledeća predstava? Pa da se još jednom podsetimo stare nardodne izreke - ne bojim se smrti, bojim se zla života...
Danijela Tadić
