Izvor: Politika, 08.Nov.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovacije za Slovence
Predstava „Kad sam bio mrtav” bez ijedne reči prikazala čaroliju pozorišne igre na međunarodnom festivalu u Užicu
Užice – Jugoslovenski pozorišni festival počeo je preksinoć na sjajan način: dugotrajnim aplauzima upućenim akterima predstave „Kad sam bio mrtav” Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane. Igrajući samo mimikom i gestom, bez ijedne reči, Slovenci, koji prvi put učestvuju na ovoj pozorišnoj smotri, prikazali su svu čaroliju teatra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i dobili ovacije publike kakve ne pamti užički festival.
Pre toga, smotru je zvanično otvorio ministar za kulturu u Vladi Srbije Predrag Marković, rekavši da je Užice, u vremenima koja su po mnogo čemu delovala nepristojno, došlo na izuzetno pristojnu ideju da organizuje ovakav festival.
– Ljudi u ovom gradu odlučili su da ga zovu jugoslovenskim, da stvari nazovu svojim imenom, a pri tome su napravili distancu, pa im čestitam i na jednom i na drugom. Ozbiljne države jezik nazivaju imenom jezika, a državu imenom teritorije. Kada nisu sigurne u državu ili jezik, onda poremete ovaj princip pa pribegavaju različitim međurešenjima. Zbog toga, sem ove istinski tačne i precizne jugoslovenski, ovaj festival ima još jednu odrednicu – bez prevoda. I sada, kad na ovom festivalu pored pozorišta iz Crne Gore, BiH, Hrvatske i Srbije imamo prvi put i jedno slovenačko pozorište, to je predstava u kojoj nema teksta, tako da i ona ispunjava uslov da je bez prevoda – rekao je ministar Marković.
Gradonačelnik Jovan Marković kazao je da Užice već godinama potvrđuje da ima potrebu da bude centar okupljanja ljudi koji se bave kulturom, mesto prijateljstva i saradnje među narodima.
Komedija iz Ljubljane „Kad sam bio mrtav”, inače, nastala je prema nemom filmu iz 1916. godine, tekstu Ernsta Lubiča, u režiji Dijega de Bree. Slovenački debi na festivalu publika je ispratila silnom podrškom i sjajnom ocenom – 4,76. Priča je svevremenska i jednostavna: u kući u kojoj tašta i ćerka vode glavnu reč, zeta izbacuju i on najavljuje svoju smrt, ali se onda vraća s lažnim identitetom i ponovo osvaja dotadašnju ženu. Četiri glumca igraju i muške i ženske uloge, a pijanista na sceni Jože Šalej neprekidno na klaviru svira arije s početka 20. veka, dajući vrednu muzičku podlogu svakoj radnji u komadu. Neobično teatarsko delo na osnovu prastarog filma koji nadograđuje, carstvo mimike, gesta i pokreta, suptilna režijska koncepcija.
– Dijego de Brea je reditelj s kojim volimo da sarađujemo, znamo da je „lud”, da možemo s njim svakakve predstave da radimo. Svetska premijera nemog filma, koji je pronađen u Sloveniji, bila je devedesetih godina u Ljubljani i reditelj je došao na ideju da bi od njega mogla da se napravi predstava. Najteže je bilo naći način na koji se igra, tu smo najviše vremena potrošili – ispričao je posle predstave glumac Jernej Šugman, koji je za ulogu tašte dobio najveći aplauz publike. Po rečima glumca Alojza Svetea, oni su ovaj komad sem u Sloveniji igrali i u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu, Sarajevu, Italiji, Rumuniji, i svuda bili sjajno primljeni. Ali nigde nismo dobili ovoliko aplauza na otvorenoj sceni kao ovde, dodao je Svete.
Sinoć se užičkoj publici predstavio beogradski Atelje 212 predstavom „Gospoda Glembajevi”, u režiji Jagoša Markovića, sa sjajnom glumačkom ekipom. Večeras nastupa zagrebački „Kiklop” reditelja Ivice Buljana.
Branko Pejović
objavljeno: 09.11.2011
