Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Maj.2012, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivena spomen ploča Aleksandru Beliću
BEOGRAD -
Spomen ploča lingvisti Aleksandru Beliću (1876-1960) otkrivena je danas u ulici Resavskoj 30, gde je živeo od 1924. do 1955. godine.
Ploču su otkrili ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković, zamenica predsednika opštine Vračar Mirjana Đorđević i članovi Belićeve porodice - unuke, praunuka i čukununuk.
O Belićevom tragu koji je ostavio na srpsku kulturu pored ministra Markovića govorio je naš poznati lingvista >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Živojin Stanojčić.
Ministar Marković je primetio da ljudi "neke stvari biraju, a neke ne" i da mogu da biraju prostor, ali da vreme u kome žive ne mogu, "ali da mogu da ga obeleže".
"Dobro je kada vreme obeležavate svojim radom i načinom na koji radite i komunicirate sa drugima", ocenio je on.
Prema Markovićevim rečima, Belićeva dela je počeo da priređuje Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, ali da "ni tada nisu bila u prodaji, a ni sada ih nema, jer ili nema knjižare ili nema čitalaca".
"To je sudbina ovog prostora, a posebno kada je u pitanju jezik, zato što jezik isto ne može da se bira, a pritom se stalno menja i u toliko je teže ljudima kakav je bio Bilić", rekao je Marković, dodavši da je Belić pokušao da postavi temelje razumevanja jezika.
Pod uticajima ruske i nemačke škole, uspostavio je vrlo brzo nešto što bi oni koji se jezikom ne bave nazvali - temeljom, a oni koji se jezikom bave – obalama, objasnio je ministar, zaključivši da nešto što se menja kao jezik nije moguće obezbediti u temelju, ali je moguće napraviti obale i na taj način odrediti jedan tok.
Marković je rekao da od Belića možemo mnogo da naučimo, ali ne samo iz njegovog dela već iz načina na koji je to delo stvarano.
Stanojčić je podsetio da je Belić počeo da radi svoj naučni rad krajem 19. veka da bi od samog početka 20. veka kao nastavnik Velike škole, a onda kao profesor Univerziteta u Beogradu i član SANU, "preko 60 godina radio na jezičkoj nauci, obogatio lingvističku nauku i opšte našu kulturu sa više od 600 knjiga, rasprava i prikaza".
"Delo Aleksandra Belića takvog je obima da se u velikoj meri poklapa sa razvitkom nauke o jezicima južnih Slovena", ocenio je Stanojčić, dodavši da je celokupna Belićeva delatnost bila takva da je društvu u oblasti književnog srpskog jezika omogućila ostvarenje opštog lingvističkog metoda.
Ministarstvo kulture je u godini proglašenoj Godinom knjige i jezika (23. aprila 2010 - 23. april 2011) u saradnji sa ''Večernjim novostima'' i lokalnim samoupravama započelo akciju obeležavanja objekata u kojima su rođeni, boravili ili delovali znameniti pisci.
Do sada je postavljena 21 spomen ploča - Meši Selimoviću, Skenderu Kulenoviću, Dušanu Matiću, Aleksandru Vuču, Slobodanu Seleniću, Antoniju Isakoviću, Mići Popoviću, Dušku Radoviću, Desanki Maksimović, Branku Ćopiću, Milošu N. Đuriću, Stanislavu Vinaveru, Milovanu Đilasu, Vasku Popi, Živojinu Pavloviću, Gligoriju Vozaroviću, Jovanu Hristiću, Milanu Kašaninu, Ivanu V. Laliću, Anici Savić Rebac, Oskaru Daviču.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
