Izvor: Blic, 04.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osrednjost
Osrednjost
'Tigrovima utekoh/ stenice nahranih/požderaše me osrednjosti', tako glasi Brehtova pesma 'Epitaf'. Izloženi javnosti, mnogi ljudi ne mogu da podnesu sopstvenu osrednjost. Baveći se javnim poslovima, takvi se uvek najviše trude da budu nagrađeni za svoje navodne zasluge. To što nisu ostavili ozbiljnog traga u svojim matičnim profesijama ne smeta im da zahtevaju, recimo, proslave sopstvenih godišnjica ili društvena priznanja. Iz nekog razloga ne primećuju kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se baš niko osim njih samih ne seća njihovih značajnih ostvarenja, kako nikom ne pada na pamet da obeležava njihove jubileje, samo njim znane, uostalom.
I kada podsete javnost na svoje postojanje, onda to čine ogorčeni na druge. Za svoju osrednjost uvek krive druge, ne misleći kako možda ima izvesne zakonitosti u tome što nisu osobito traženi. Pomanjkanje talenta, odsustvo šarma, nedovoljna zanatska osposobljenost – sve to, za mediokritete, nije mogući razlog njihovog zapostavljanja. Oni, naime, drže kako, negde tamo, postoje neki ljudi koji nemaju pametnijeg posla nego da ih sprečavaju u njihovom umetničkom ili medijskom razvoju.
'Ne krivi ogledalo, ako ti je njuška ružna' - taj moto Gogoljevog 'Revizora' ne odzvanja u njihovim ušima kao opomena. Ne, oni misle kako je opšta zavera protiv njihovog lika i dela stvar nekog, u tu svrhu naročito organizovanog, tela. No, dobro: svako ima prava na sopstvene iluzije, sopstveno ogorčenje i sopstvenu nemoć.
Teško je izuzetnima, oni su uvek pod okom javnosti.
Osrednjima je još teže.
Oni su sami sa sobom.
Ohrabrujuće Sterijino pozorje
Program 49. Sterijinog pozorja, njegov tok i sve ono što se zbivalo na festivalu svedoči da ova, nekada posrnula manifestacija, počinje da se uspravlja. Kao najvažnije, ispoljena je i realizovana namera da se ovaj pozorišni festival domaće dramske literature internacionalizuje, što je, doduše, takođe bila namera pojedinih selektora koji su radili u težim okolnostima. Primedba da 49. Pozorje liči na Bitef, srećom jeste tačna. Od Bitefa ionako ništa značajnije nemamo.
Drugo, prava je sreća što je čak i na osnovu nepotpunog uvida u festivalski život bilo vidljivo pojačano prisustvo inostranih gostiju. Njihov dolazak u Novi Sad je neuporedivo značajniji od posete stranaca Bitefu. Lako se, naime, može desiti da neki stranac, mladi reditelj koji je igran u programu Pozorja 'Krugovi', Peter Vitenberg, ili neko sličan njemu, jednog dana poželi da režira, recimo, Jelenu Đorđević. A možda neko od tih mladih ljudi poželi još i da režira u nekom pozorištu ovde.
Šta nije bilo dobro na Pozorju 2004. godine? Najviše nejasnih pitanja, prirodno, odnosi se na selekciju, koja je u osnovi imala nekoliko vrlo zanimljivih i jedno apsolutno superiorno mesto. Predstava 'Profesionalac' Dušana Kovačevića, u režiji Švajcarkinje Lorans Kolam, apsolutni je vrh 49. Pozorja, bez obzira kako je noćas 'presudio' stručni žiri festivala. Kada je reč o drugoj inostranoj predstavi, 'Šine' Milene Marković, u izvođenju pozorišta iz Poljske, stvar je nešto drugačija. Najpre, ove godine se vidi da je prošlogodišnje izostavljanje 'Šina' Jugoslovenskog dramskog pozorišta (režija Slobodan Unkovski), bilo neopravdano. Poljska interpretacija ovog komada, njegovo pomeranje u takozvani generacijski ugao, samo je u prvi plan izvuklo lokalni (tematski) krug komada, koji nikome izvan eks-YU prostora nije jasan i ne znači ništa više osim slike_arhiva nasilja.
Dalje, na osnovu viđene i relativno solidne ponude 49. Pozorja, veoma teško je pravdati izostavljanje predstave 'Vila Sašino' Gorana Markovića (produkcija BDP). I to po bilo kojem (pozorišnom) kriterijumu.
