Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Sep.2011, 17:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Okrugli sto Zadužbinarstvo kod Srba danas

BEOGRAD -

U Domu Vukove zadužbine danas je održan okrugli sto na temu "Zadužbinarstvo kod Srba danas", koji se već tradicionalno održava u okviru Vukovog sabora, na kome je učestvovalo dvadesetak predstavnika zadužbina i naučnih i javnih radnika koji se bave pitanjima zadužbina i zadužbinarstva kod nas.

Predsednik Vukove zadužbine Miodrag Maticki je u uvodnom izlaganju istakao je da je odabrana tema izuzetno aktuelna i da su se pozivu organizatora odazvali skoro svi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pozvani, a i oni koji su odsutni su najavili da će priložiti svoja saopštenja koja će biti objavljena.

"I pre donošenja aktualnih Zakona o zadužbinama i Zakona o restituciji, Vukova zadužbina je odavno smatrala da zadužbinarstvo kao velika snaga tradicije srpskog naroda zaslužuje da se nađe u žiži interesovanja javnosti i dugoročnijih planiranja, pre svega u oblasti kulturološkog razvoja", podvukao je Maticki.

Napomenuvši da cilj ovoga skupa nije da se razmatra šta su postojeće zadužbine do sada uradile, Maticki je rekao da u novim uslovima "potrebnom je osmišljavanje delatnosti zadužbina, uključivanje u njihov rad značajnih umnih ljudi koji, dobrovoljnim radom, ulažući svoje ideje i ostvarujući ih na najbolji način, postaju takođe zadužbinari što znači da je pomeren pojam zadužbinarskog uloga".

Navodeći niz lepih primera o savremenim zadužbinarima, Maticki je primetio da je "novodoneseni zakon o zadužbinama 'tanak', viševekovnom praksom prevaziđen, jer se u njemu ne veruje u dobrovoljni rad za opšte dobro, sve se meri materijalnim ulozima".

"Na drugoj strani prisutna je velika širina kada su u pitanju nevladine organizacije koje, ne lažimo se, dosta i nas koštaju, a čiji je doprinos, često, neprimetan i svrha im je u najboljem slučaju da doprinesu podupiranje ideja kratkoročne dnevne politike", kazao je Maticki.

"Zato su važna naučna i utemeljena istraživanja o zadužbinarstvu i to je razlog što su pozvani da učestvuju na okruglom stolu Radoš Ljušić, Marija Aleksić (Zadužbine kulture Srbije i javnost), Radomir J. Popovića (Zadužbine srpskih političara u 19. veku), Gordana Gordić (Zadužbine u Beogradu), Petar Bojović (Specifičan značaj finansija u zadužbinarstvu)", istakao je Maticki.

On se založio da se "prizna snaga i moć aktuelnih zadužbina koje mogu biti snažan korektiv i oslonac državnim merama u oblasti kulture, prosvete i nauke. Pri tom, ne smemo prenebregnuti činjenicu da je, samo u poslednjim decenijama 20. stoleća, upisano 36 zadužbina, 13 fondacija i 286 fondova, a osnovano je i nekoliko novih velikih zadužbina".

Predsednik Matice srpske akademik Čedomir Popov se priključio razgovoru o zadužbinama i zadužbinarstvu pre svega kao istoričar koji razmišljanja o njima u vreme restitucije konfiskovane imovine.

Njega zabrinjava mogućnost da se restitucijom nanese, u slučaju Matice srpske i drugih institucija od nacionalnog značaja više štete nego koristi, jer u slučaju vraćanja imovine nikada nije moguće vratiti se na staro a opasno je da se ugasi briga celoga društva za Maticu , SANU, SKZ i njima slične institucije da obnavljaju svoje brojne i razgranate delatnosti.

Popov se založio da se uključe zadužbinari jer u novim uslovima biće smanjena budžetska izdavanja i javlja se potreba za podrškom sa strane i zato "treba naći modele simbioze države i zadužbinarstva, uz puno tolerancije i spremnosti na saradnju a bez isključivosti".

Generalni sekretar Matice srpske profesor prava dr Dušan Nikolić govorio je op Pravnoj tradiciji i aktuelnom zakonskom okviru za zadužbine dok je predsednica Karić fondacije Milanka Karić, podnela referat na temu "Odnos države i društva prema zadužbinarstvu danas" u kome je iznela predlog da se formira udruženje ili savet zadužbina da imale snažniju poziciju prilikom nastupa u javnosti.

Upravnica Zadužbine Dositej Obradović Mirjana Dragaš , takođe se založila da zadužbinari,zbog poruka koju nose, treba da se bolje povežu, istaknu svoj zajednički interes i ciljeve, da pomognu da se njihov ugled i ciljevi više vrednuje u javnosti, i da istaknu svoju humanu ulogu.

Dragaš smatra da "zadužbine treba da se izbore za vraćanje sopstvenog ugleda, kao posebnih institucija kulture, čiji će rad pratiti posebno državno telo pri Ministarstvu kulture".

"Zadužbine treba da ostanu u znaku humanog davanja u cilju, pre svega obrazovanja i kulture, kako je darodavac nekad i rekao 'na opštu polzu naroda svog'", poruka je koju je uputila Zadužbina koja nosi ime velikog prosvetitelja Dositeja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...