Izvor: Blic, 17.Mar.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odložena evropska turneja Beogradske filharmonije
U proteklih desetak dana Ministarstvu kulture i medija Srbije stiglo je nekoliko ostavki čelnika važnih kulturnih institucija. Da li je reč o svojevrsnom „kulturnom ustanku” u Srbiji? Zašto ostavke pljušte baš sada i koliko su nesuglasice koje do njih dovode proistekle iz višegodišnjeg taloženja problema? Najzad, mogu li se nezadovoljstvo pa s tim u vezi i ostavke tretirati kao posledica ekonomske krize koja se neminovno manifestuje i kroz kulturu?
Prvi je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bio Predrag Ejdus koji je ostavku podneo na mesto direktora Narodnog pozorišta u Beogradu jer nije mogao da nađe zajednički jezik sa ministrom Nebojšom Bradićem povodom sređivanja prilika u kući na čijem je čelu. Usledila je ostavka direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca zbog toga što država nikako da ustanovi kulturne prioritete. Najnovija je stigla pre dva dana od Upravnog odbora Narodnog muzeja, koji je pak nezadovoljan novčanom sumom izdvojenom iz Nacionalnog investicionog programa za rekonstrukciju ove takođe važne ustanove kulture.
Tatjana Cvejtičanin, direktorka Narodnog muzeja, tvrdi da su članovi Upravnog odbora podneli ostavke zbog rasporeda novca za ovu godinu, ali da ona ne razmišlja o ostavci
Tri ostavke, iako upućene na istu adresu, nemaju i istu pozadinu. U Narodnom pozorištu situacija je katastrofalna već godinama. Dva puta je država izdvojila novac za njegovu unutrašnju sanaciju (800.000 evra), ali su pare otišle na plate. Narodno pozorište ima 800 zaposlenih, a među njima su desetine onih koje u svoju matičnu kuću dođu samo po lični dohodak. Doskorašnji direktor Ejdus nije mogao sam da se nosi s problemima pa je tražio pomoć Ministarstva koje sa svoje strane nije nadležno da rešava pitanja koja treba da rešavaju direktori i Upravni odbor.
Nezadovoljstvo poteklo iz Beogradske filharmonije, inače jedne od retkih uspešnih kulturnih institucija kod nas, u prvi mah je plasirano kao revolt zbog malih plata da bi, u intervjuu koji je dao našem listu, Tasovac ustvrdio da para u kulturi ima, ali da odlaze i tamo gde ne bi trebalo.
Koliko god se činilo da je slučaj „Beogradska filharmonija” rešiv i da je ipak reč o ishitrenom prihvatanju Tasovčeve ostavke, slučaj „Narodni muzej” dolio je ulje na vatru koja je tinjala. Ekspertizom je zaključeno da je sa pravnog, finansijskog i praktičnog stanovišta ugovor između Narodnog muzeja i „Kunsttransa” nepovoljan i štetan po državu.
Odgovornost za kvalitet kulturnog života
„Blic” je i ministra Bradića zamolio da prokomentariše učestale ostavke čelnika ustanova kulture koje su sve pod kapom njegovog ministarstva.
- Ministarstvo kulture nije i neće biti samo pasivni posmatrač događaja i institucija iza kojih kao nadležno ministarstvo stoji. Rezultate ulaganja Ministarstvo kulture analizira, vrednuje i rangira. Oni kulturni radnici i institucije koji pomeraju naš opšti kulturni nivo naviše biće nagrađivani i podsticani na dalje uspehe, oni koji ne budu uspešni neće imati te privilegije. Na taj način Ministarstvo kulture preuzima ne samo obaveze nego i odgovornost za kvalitet kulturnog života - rekao je Nebojša Bradić.
Gorčin Stojanović za „Blic” objašnjava da bi se uvek moglo reći da je reč o koincidenciji, ali da ipak nije prijatno znati da tri institucije od nekoliko glavnih institucija koje su pod kapom republičkog ministarstva tako olako ostaju bez rukovodilaca.
- S obzirom na izjave čelnih ljudi Ministarstva, a osobito na način na koji su date od državne sekretarke za kulturu lično stičem utisak da je reč o nekom problemu u komunikaciji. Ili, drugačije rečeno, izvesna birokratska arogancija s kojom su izjave date jednako kao i lakoća kojom se ostavke usvajaju upućuju na dve stvari: ili potrebu da se nekom vrstom jakog gesta raščiste stvari (a to bi se moglo protumačiti i kao kadrovska čistka), ili je reč o vrlo rđavom PR. Moj utisak možda nije tačan, ali je nevolja sa utiscima što oni ostavljaju dubok trag - kaže Stojanović.
„Neka se sledeći natocilja”
Dejan Mijač ističe da su u pitanju različiti problemi svake od ustanova čiji su čelnici podneli ostavke, a zajedničko im je to da ih ne mogu rešiti sami. On smatra da reforma Narodnog pozorišta ne može biti prepuštena upravniku. A reforme su neminovne. Ukratko, ne postoji politička volja da se bilo šta u kulturi desi.
- Kultura je van svake brige države, što se vidi po ne postojanju ikakve zakonske regulative. Mi koji radimo u kulturi samo gledamo koga će da nam delnu. Divim se onima koji se prihvate bilo kakvog rukovodstva u kulturi. Pokušavali su ljudi, dođu do granice izdržljivosti i kažu - neka se sada sledeći natocilja - kaže Mijač.
Svetlana Bojković smatra da je glavni problem u izostanku zakonske regulative i nebrizi države što i nju navodi na razmišljanje o povlačenju iz Upravnog odbora Narodnog pozorišta.
Predsednik koordinacionog odbora umetničkih udruženja Ljiljana Đurić ukazuje na probleme proizašle iz ekonomske situacije: „Imamo veći budžet, ali su nam nominalno sredstva manja. Udruženja su dobila deset odsto manje nego prošle godine, ali uz inflaciju to je već više od 15 odsto. Jedan od ključnih problema jeste nedostatak kontinuiteta, svaka stranka misli da sve od nje počinje. Problemi se gomilaju a ne rešavaju, ne rešavaju se ni oni koji ne iziskuju naročito velika sredstva.”
Iza svega - politika
Vera Pavlović, direktor republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, podseća:
„Ukazano nam je da treba da budemo menadžeri. A ukoliko nađete donaciju, onda donatoru morate da kažete da se 20 odsto od donacije oduzima na ime poreza.”
Po rečima Mire Karanović, u mnogim drugim oblastima u državi je došlo do promena, a u kulturi nije: „Vrhunska kultura traži podršku društva. U civilizovanom društvu to se podrazumeva. Ali to ne može deklarativno. Sve što su rekli Predrag Ejdus i Tasovac je tačno. Treba odrediti šta se i kako hoće. Tome pružaju otpor oni koji ne mogu da prate promene i za koje je pitanje da li im je mesto na rukovodećim pozicijama.”
Kokan Mladenović napominje da se na prvi pogled vidi rasulo u institucijama kao nedostatak bilo kakve ozbiljne koncepcije Ministarstva kulture i Vlade Srbije.
Ljubiša Jovanović, prodekan FMU, profesor flaute, ističe da mu je žao što kultura nikada nije imala pravu podršku vlasti i u tome vidi suštinu problema koji su i doveli do ostavki.
- Iza svega stoji politika. Nezadovoljstava uvek ima, ali ovo deluje kao sinhronizovani deo političkog. Jer celokupno stanje i nedostatak sredstava je višedecenijski, dakle jedina zajednička poluga koja se nameće je politika - smatra Jovanović.
Ekspertiza ugovora Narodnog muzeja i „Kunsttransa”
U vreme kada je sklapan ugovor o poslovnoj saradnji između Narodnog muzeja u Beogradu i „Kunsttransa” d.o.o. Beograd, Depo za čuvanje umetnina nije postojao, već je tek trebalo da se sagradi, tako da firma „Kunsttrans” d.o.o. Beograd nije mogla biti jedini ponuđač, već su to mogle biti i mnoge druge firme koje nisu dobile priliku da učestvuju sa svojom ponudom u realizaciji celokupnog posla. To je, između ostalog, dovelo i do ugovaranja cene zakupnine bez ikakvog tržišnog osnova koja bi bila adekvatna pomenutom prostoru.
Imajući sve to u vidu, Ministarstvo kulture je tražilo izvođenje stručne ekspertize. Ekspertiza je jasno i nedvosmisleno pokazala da je na osnovu uslova koje treba da ispunjava depo za čuvanje kulturnih dobara iz zbirke Narodnog muzeja cena zakupa koja je ugovorena između Narodnog muzeja i firme „Kunsttrans” d.o.o. previsoka, te da se na osnovu toga može jasno zaključiti da je finansijski aspekt celokupne procedure štetan za državu, piše, između ostalog, u materijalu koje je „Blicu” dostavilo Ministarstvo kulture i medija. Nezadovoljni saradnjom sa Ministarstvom, zauzimajući dijametralno različit stav o ovom problemu, Upravni odbor Narodnog muzeja podneo je ostavku. U obrazloženju ostavke koju su potpisali predsednik prof. Marica Šuput, dr Dragomir Acović, prof. dr Aleksandar Palavestra, dr Mila Živančević Popović i muzejski savetnik Tatjana Bošnjak, navedeno je između ostalog:
„Niti možemo, niti smemo, niti želimo da budemo saučesnici u uništavanju Narodnog muzeja i najvećeg kulturnog blaga naše zemlje... Stalna postavka Narodnog Muzeja je već godinama zatvorena pošto su uslovi u Muzeju izuzetno loši za čuvanje i izlaganje najvećeg kulturnog blaga ove zemlje. Vlada je 2006. godine usvojila i detaljan program rekonstrukcije Narodnog muzeja. Svi planovi, od najopštijih strateških, preko finansijskih i arhitektonskih pa do najsitnijih tehničkih projekata, odobreni su od nadležnih republičkih organa i službi, uključujući i Vladu Republike Srbije, Ministarstvo kulture, Visoki odbor za rekonstrukciju Narodnog muzeja (čiji je predsednik po funkciji ministar kulture), Upravni odbor Narodnog muzeja pa sve do posebnih stručnih, bezbednosnih i tehničkih komisija.” I dalje. „Zbog ovako neozbiljnog i neprofesionalnog stava Ministarstva kulture i njegovih čelnika, Narodni muzej se našao u bezizlaznoj situaciji... Blago je zapakovano za preseljenje i tako stoji u neuslovnoj zgradi već više od godinu dana, što, sasvim izvesno, može izazvati njegovo oštećenje pa dovesti i do ozbiljnijih posledica. Za rekonstrukciju Narodnog muzeja u narednoj godini odobreno je 6.513.316 dinara. Valja podsetiti da je s opstrukcijom rekonstrukcije Ministarstvo kulture započelo mnogo pre svetske ekonomske krize, koja je sada, očigledno, svima postala univerzalno opravdanje.”
Povodom svega ovoga direktorka Tatjana Cvjetičanin za „Blic” je izjavila: „Generalno gledano, Upravni odbor je smatrao da su iscrpljene sve mogućnosti učešća u projektu rekonstrukcije. Članovi UO o tome razmišljaju već neko vreme. Kap koja je prelila čašu jeste raspored novca za ovu godinu”, napominjući da u ovom trenutku ne razmišlja o ostavci.
Odložena evropska turneja Beogradske filharmonije
„Sviskoncert internešenel”, jedna od najvećih svetskih koncertnih agencija, obavestila je Beogradsku filharmoniju da će odložiti njenu evropsku turneju „zbog neizvesne budućnosti orkestra i njegovog rukovodstva”. „Trenutna situacija nam nalaže da odložimo planiranu turneju koja se odnosi na koncerte u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i zemljama Beneluksa, jer zbog neizvesne budućnosti orkestra i njegovog rukovodstva nećemo biti u mogućnosti da ostvarimo naš plan”, kaže se u pismu direktora „Sviskoncerta” Marka Valtera Hefelina upućenom u ponedeljak direktoru u ostavci Beogradske filharmonije Ivanu Tasovcu. Hefelin je dodao da se orkestar Beogradske filharmonije „razvio u jedan od najboljih na prostoru bivše Jugoslavije”.
„Svi dirigenti i solisti koji su, kao rezultat naše saradnje, nastupali sa Beogradskom filharmonijom, imali su samo reči hvale za njen kvalitet”, rekao je direktor „Sviskoncerta” i dodao da je „Beogradska filharmonija bila na putu da postane jedna od kulturnih ikona Srbije”. Na kraju pisma Hefelin poručuje Tasovcu da se nada „da će vlada ipak ispuniti vaše opravdane zahteve i da ćete ostati sa orkestrom”.
M. G.
Ustanovama više od polovine budžeta
Ukupan budžet Ministarstva kulture za 2009. godinu - 6.895.770.000 dinara, od čega za ustanove kulture ide 3.855.107.000 dinara. Od toga je za Narodni muzej izdvojeno 159,2 miliona dinara:
- (za redovne troškove) 145.992.000 dinara, a za programsku delatnost 13.255.000 dinara
- za Beogradsku filharmoniju 140 miliona dinara
- za Narodno pozorište 832 miliona dinara
* U ove sume nisu uračunati neki programi koji se takođe plaćaju
