Izvor: Blic, 03.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak renesansne ličnosti
Posle kraće opake bolesti, uoči 86. rođendana, ugasio se život jedinstvene ličnosti srpske kulture - Dejana Medakovića, istoričara umetnosti koji je doslovce radio do poslednjeg dana: pre tri sedmice na simpozijumu povodom jubileju manastira Krušedola učestvovao je svojom rečju koju je pročitala njegova saradnica iz Vukove zadužbine.
Medaković je rođen u Zagrebu 7. jula 1922. godine. Bio je doktor istorijskih nauka, najznačajniji istoričar srpske umetnosti za period >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od 18. do 20. veka i profesor na Filozofskom fakultetu. Redovni član SANU postao je 1981. godine, a njen predsednik je bio od 1999. do 2003. Za redovnog člana Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu izabran je 1995. godine. Bio je i član Matice srpske, član Predsedništva i Saveta Društva konzervatora Srbije, Austrijskog društva za proučavanje 18. veka, Lajbnicovog društva u Berlinu i predsednik Skupštine Vukove zadužbine. Dobitnik je Sedmojulske nagrade Srbije, Herderove nagrade i Gindeli nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, specijalne Vukove nagrade, godišnje nagrade „Prosvete", ordena Svetog Save prvog stepena, Velikog krsta za zasluge Savezne Republike Nemačke, Krsta prvog reda Republike Austrije za zasluge u nauci i kulturi, zlatne medalje predsednika Republike Mađarske, ordena Vuka Karadžića prvog stepena i krune despota Stefana Lazarevića. Akademik Dejan Medaković ostaće večno upamćen kao jedan od velikana srpske i svetske nauke, a njegovi radovi biće putokaz proučavanju srpske istorije i istorije umetnosti i reper budućim generacijama naučnika, saopštila je SANU.
Relativno često i sama sam bila u prilici da s njim porazgovaram i o struci i o životu. Svaki naš razgovor, iako neplaniran, trajao bi poduže nego što je uobičajeno kad se susretnu profesor i nekadašnja njegova studentkinja. Bolje smo se upoznali lednog leta, na praksi u manastiru Krušedol, gde nam je u predvečrja satima recitovao svoju i tuđu poeziju. Prošlo je dosta godina dok nisam pronikla u slojevitost njegovih potonjih razmišljanja. Jednom prilikom mi je rekao da svakodnevno piše, a kada sam primetila da je to danas mnogo lakše, kad imamo kompjutere, odgovorio mi je da bez olovke ne može. „Pišem i brišem, tako sam navikao." I razgovor bi se nastavljao o onome što trenutno piše, a poslednjih godina sve češće o prilikama u zemlji. Nisu ga nimalo radovale. „Ne brinem se ja više za sebe, već šta će vama iza nas ostati" - to ga je opterećivalo do poslednjeg sata.
O svojoj bolesti nikad nije govorio, kao da mu i nije bila važna. U njegovim rečima uvek je bilo neuobičajene sete, gotovo barokne, karakteristične za starovremenske pisce - koju je kao renesansni um - kakvi se danas retko sreću - pokušavao (naglas) da sagleda prisećajući se lepših dana. Čuvao se ružnih misli, nemilih ljudi od kojih nije uvek uspevao i da se sačuva. Zato je sve češće utočište nalazio u svom svetu ispunjenom knjigama i muzikom, u krugu najbližih koji su ga razumeli, posebno njegove političke stavove proistekle iz duboko ljudske zabrinutosti onoga koji mnogo zna i srpske tragedije pamti.
Reakcije na vest o smrti akademika Dejana Medakovića
Vasilije Krestić
U posebnoj ligi ljudi
- Akademik Dejan Medaković je čovek koji je odudarao od svog okruženja jer je pripadao jednog drugoj ligi. Njegovim odlaskom, Odeljenje istorijskih nauka i SANU biće oštećeni, osakaćeni jer ostaju bez tako značajne ličnosti - naglasio je akademik, istoričar Vasilije Krestić, konstatujući sa setom da je, u toku svog veoma bogatog i plodnog života, Medaković doživeo mnoge zvezdane trenutke, ali i razočaranja.
Čedomir Popov
Osobena figura
- Medaković se pre svega bavio istorijom umetnosti, a ključno područje njegovog interesovanja bilo je formiranje srpskog naciona, srastanje vizantijskih i patrijarhalnih tradicija sa modernim tekovinama evropske kulture. Dejan je bio pisac, poznata su njegova višetomna sećanja 'Efemeris’. Dejan odlazi kao osobena figura koja neće dugo biti nadoknađena - rekao je akademik Čedomir Popov u izjavi za Tanjug.
Đorđe Kadijević
Veliki čovek i naučnik
- Reč je o velikom gubitku divnog čoveka, velikog naučnika i darovitog pisca. Bio je najveći stručnjak u oblasti srpskog baroka, ne samo kod nas nego i u svetu, a za nas, njegove učenike vest o profesorovoj smrti zvuči neverovatno - kazao je istoričar umetnosti Đorđe Kadijević.
Dinko Davidov
Zadivljujuće darovit
- Dejan Medaković je ostvario impozantno delo u srpskoj istorijsko-umetničkoj i društvenoj nauci, rekao bih, čak monumentalno delo. Medakovićeve studije i knjige pisane su najlepšim naučno-esejističkim stilom. Bila je to zadivljujuća književna darovitost kojom je ukrašavao svoje spisateljsko delo, ali i svoja neposredna kazivanja. Uradio je nemerljivo puno svojim mudrim i stravstvenim zalaganjem u SANU, u Matici srpskoj i, njegovoj, Vukovoj zadužbini - rekao je za „Blic" akademik Dinko Davidov, jedan od Medakovićevih najbližih saradnika.
Momčilo Spremić
Zaslužan za ugled Vukove zadužbine
- Veliki ugled koji Vukova zadužbina uživa njegova je zasluga. Jako se zalagao za izdavanje „Danice", godišnjeg kalendara zadužbine koja je iz broja u broj imala sve veći tiraž. Prof. Medaković je bio čovek neuobičajeno velikog obrazovanja. Posebno je dobro znao crkvenu istoriju jer je ona i tesno povezana sa umetnošću 18. veka. Iz tog velikog spektra njegovog zanimanja u centru su nekako bili fruškogorski manastiri - rekao je za „Blic" akademik Momčilo Spremić, član UO Vukove zadužbine.
