Izvor: Politika, 02.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od poštara do akademika
Sineasta Aki Kaurismaki nominovan za novog člana Finske akademije nauka i umetnosti
Umetnički savet Finske predložio je nedavno sineastu Akija Kaurismakija za novog člana Finske akademije nauka i umetnosti, prenele su agencije. Tarja Halonen, predsednica Akademije, prihvatila je predlog koji će se naći pred članovima Akademije na zasedanju krajem ovog meseca.
Ukoliko članovi Akademije prihvate nominaciju Kaurismakija za akademika, nagrađivani reditelj biće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tek osmi umetnik, član Akademije. Među dosadašnjim umetnicima, članovima Finske akademije nauka i umetnosti su po jedan dramski pisac, grafički i modni dizajner, pozorišni reditelj, arhitekta, pisac i kompozitor.
Reditelj, scenarista, producent i montažer Kaurismaki rođen je 4. aprila 1957. godine u gradu Orimatili u Finskoj. Tokom studija žurnalistike pokazao je interesovanje za film i pisao filmske kritike. Danas ističe da sve što je o sedmoj umetnosti saznao – naučio je u bioskopu gledajući nekada po četiri filma dnevno.
Prvi film, dokumentarac „Saimaa-ilimio”, realizovao je sa bratom Mikom 1981. godine. Dve godine kasnije snimio je svoje viđenje „Zločina i kazne”, a pažnju na sebe je skrenuo filmom „Senke u raju” 1986. godine. Posle uspeha ovog filma usledili su: „Hamlet u svetu biznisa”, „Lenjingradski kauboji idu u Ameriku”, „Devojčica iz fabrike šibica” – crnohumorna parafraza čuvene Andersenove bajke, „Unajmljeni ubica”, crno-beli i bez muzike „Život boema” po čuvenom delu Oktava Miržea, i trilogija o, kako ističe, odnosu pojedinca i Finske. Trilogija sadrži filmove: „Dolazi nevreme”, „Čovek bez prošlosti” (Gran pri žirija festivala u Kanu 2002) i „Svetla u sumraku” u kojima govori o nezaposlenosti, beskućništvu i usamljenosti.
Iako deluje kao reditelj koga ne prate skandali, Kaurismaki je pre nekoliko godina punio novinske stupce, ali ne svojim autorstvom već protivljenjem američkoj politici i Džordžu Bušu. Kada je njegovo delo „Čovek bez prošlosti” bilo nominovano za „Oskara” za najbolji strani film 2003. godine, Kaurismaki je odbio da otputuje na ceremoniju dodele kritikujući američku vojnu akciju u Avganistanu. Četiri godine kasnije, Kaurismaki je zamolio Finsku filmsku akademiju da ne nominuje njegov film „Svetla u sumraku” za „Oskara”, i tako pokaže neslaganje sa politikom američkog predsednika.
Kaurismaki je poznat po eksperimentisanju sa žanrovima i formama, a njegova dela se kreću od adaptacija književnih klasika do drama i priča iz života radničke klase u Finskoj. „Zahvaljujući neobičnom humoru, Kaurismaki vrlo dobro uspeva da kombinuje komediju sa beznadežnom tragedijom”, ističe kritika, pišući o sineasti koji je od osamdesetih do danas realizovao petinu ukupne filmske produkcije u Finskoj. Njegovi filmovi imaju srodne priče, junaci su poniženi slojevi proletarijata, odbačeni, usamljeni gubitnici, a često ih tumače isti glumci.
Kada ne snima, Kaurismaki putuje po svetu, pogotovu po toplijim krajevima, tako da živi na relaciji Finska–Portugalija. Nikada ne krije svoju ljubav prema piću u koje utapa, kako kaže, čuvenu severnjačku melanholiju.
„Bilo je vremena kada sam bio perač tanjira, poštar, magacioner, utovarivač peska, pa mi posle filmskog posla, zvanje akademika neće nepriličiti”, našalio se Kaurismaki posle vesti da će postati član Finske akademije nauka i umetnosti.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 03/05/2008.]
.jpg)
