Izvor: Politika, 18.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od poezije do muzike
INTERVJU
MILAN MIHAJLOVIĆ
Povoda za razgovor sa Milanom Mihajlovićem, kompozitorom i dekanom Fakulteta muzičke umetnosti, ovih dana ima nekoliko. Nedavno je obeleženo 70 godina od osnivanja Muzičke akademije u Beogradu. Potom je održana 16. međunarodna tribina kompozitora, čiji je Mihajlović jedan od osnivača (1992) i dugogodišnji direktor (do 2002). Simfonijski orkestar FMU večeras će održati koncert na Kolarcu, posle kojeg sledi turneja po Banjaluci, Puli i Ljubljani. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << A FMU, takođe, od ove godine, preuzima izdavanje međunarodnog muzikološkog naučnog časopisa "Novi zvuk"...
Milan Mihajlović (1945) bio je predsednik Udruženja kompozitora Srbije od 1987. do 2002, a kompozicije čiji je autor sa uspehom su izvođene u inostranstvu. Nosilac je nagrada "Stevan Hristić", "Stevan Mokranjac", Oktobarske nagrade Beograda, i drugih.
Nedavno završena Tribina kompozitora nije jubilarna a za temu je imala retrospektivu prethodnih godina. Da li je finansijski bilo podnošljivije izvesti već izvođena dela ili je u pitanju nešto drugo?
Ove godine, za razliku od prethodnih, nije bilo većih finansijskih problema, već se radi o odluci selektora da, posle 15 godina Tribine, ponudi retrospektivu pređenog puta i odabere, po njegovom mišljenju, najinteresantnija dela koja su u tom periodu izvedena na festivalu. Da li su baš sve kompozicije, izvedene ove godine, to i zaslužile, veoma je diskutabilno, ali je bilo i dela koje smo sa zadovoljstvom ponovo čuli u živom zvuku.
U kojoj meri je svih ovih godina Tribina promovisala dela naših mladih kompozitora, a koliko su učešće uzimali stranci?
Tribina je osnovana u momentu suženja našeg geografskog i kulturnog prostora, zato je u načelu njenog osnivanja bila briga o otvaranju srpske muzike prema svetu ali i negovanje mladih od kojih se uvek očekuju nove ideje i proširenje stvaralačkih granica. Kompozitori iz inostranstva su, u proseku, bili zastupljeni sa oko 30 procenata, a najviše ih je bilo sredinom 90-ih, kada su na ovom festivalu gostovali neki od najpoznatijih inostranih ansambala za novu muziku. Što se tiče mladih kompozitora, njihova se dela izvode u kontinuitetu i sve više preovladavaju na Tribini.
Ove godine primetan je značajan broj autorki na Tribini. U istoriji muzike, pak, kompozitorke nisu ostale mnogo upamćene?
O istorijskim okolnostima koje su sprečavale razvoj ženske kreativnosti govori se kao o tekovinama naše civilizacije, ali 20. vek je doneo promene. Prva žena kompozitor u Srbiji bila je Ljubica Marić, a danas ih ovde, kao i u svetu, ima toliko da osnivaju međunarodna udruženja i festivale. Na našem Fakultetu možda ima više studentkinja nego studenata kompozicije, a moguće je i to da Katedra za kompoziciju kroz nekoliko godina postane pretežno "ženska".
Vaš fakultet je od vlade nedavno dobio 20.000 evra. U šta će biti uložena sredstva, šta je najpreče?
Još letos smo apelovali za finansijsku pomoć kako bismo hitno adaptirali nekoliko potpuno zapuštenih prostorija i sanirali krov koji je prokišnjavao. Postojala je opasnost da i taj skromni prostor, koji decenijama čuvamo uz velika odricanja, bude potpuno uništen. Ta sredstva su, znači, strogo namenska i ne mogu se koristiti u druge svrhe. Brine me jedino to što više niko ne pominje novu zgradu koja nam je toliko puta bila obećana. Ovaj prostor je "privremeno" dodeljen Akademiji još 1937. i nikada nije bio pogodan za ovu vrstu delatnosti koja podrazumeva individualan rad, koliko i prostor za velike ansamble, pedagošku i naučnu delatnost, a pre svega bogatu umetničku aktivnost.
Na čemu trenutno radite u svojoj primarnoj struci? Šta Vas još inspiriše osim tema kojima ste se bavili – od onih književnih, do posveta velikim kompozitorima.
Vratio sam se poeziji Dučića, Raičkovića... i proučavam stihove na koje nameravam da pišem solo pesme za glas i klavir ili kamerni orkestar. I ranije sam nalazio inspiraciju u stihovima širokog stilskog raspona, od srednjovekovnog francuskog pesnika Fransoe Vijona, preko Torkvata Tasa do našeg Ive Andrića, ali ono što me uvek inspiriše to je zagonetka tišine.
A posvete – svaka je priča za sebe. Elegiju za gudački orkestar posvetio sam svojoj supruzi, muzikologu Mariji Kovač, koja mi je svojom velikom umetničkom intuicijom i organizacionim sposobnostima pomagala u celokupnoj profesionalnoj delatnosti. "Malu žalobnu muziku" komponovao sam kao poklonjenje muzičkom geniju V. A. Mocarta, a Orkestarsku kompoziciju "Memento", koju sam posvetio našem velikom, tragično preminulom, kompozitoru Vasiliju Mokranjcu, pisao sam pod posebnim okolnostima leta 1993. U dubokom smislu izreke memento mori (seti se da ćeš umreti), našao sam poruku kakvu sam želeo da uputim tom vremenu i ljudima koji su u njemu vladali.
--------------------------------------------------------------------------
Instrumenti iz investicionog plana
Konkurisali ste i za Nacionalni investicioni plan...
Konkurisali smo za kupovinu novih instrumenata jer su oni sa kojima raspolažemo toliko stari da je na njima skoro nemoguće raditi. Sredstva za materijalne troškove koja dobijamo od Ministarstva prosvete stižu sa zakašnjenjem i ne pokrivaju ni osnovne tekuće potrebe Fakulteta. Gotovo je neverovatno da i u ovakvim uslovima naši studenti i profesori i dalje postižu sjajne rezultate, da smo priznati u svetu i da smo jedna od najboljih ustanova tog profila u okruženju.
--------------------------------------------------------------------------
O džez odseku
Već duži period se govori o otvaranju džez odseka na fakultetu. Koliko je to izvesno i kada se planira?
Nastavni plan i program je gotov, a ima nagoveštaja da bi nam prostor za džez odsek ponudio Studentski kulturni centar. Ostalo je "samo" da se obezbede sredstva za novi nastavni kadar i nove instrumente.
[objavljeno: ]
