Izvor: Telegraf.rs, 23.Nov.2014, 10:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OTKRIVAMO MISTERIJU: Evo zašto ceo dan pevamo pesmu koju smo upravo čuli!
Pevušenje pesme koju smo upravo čuli dolazi od toga što melodija predstavlja lep estetski doživljaj koji želimo da zadržimo i upamtimo i treba je razlikovati od muzičkih prisila u okviru opsesivno-kompulzivne neuroze ili muzičkih halucinacija
Ima li šta gore od toga kada ujutru ustanete, a vaš dragi odvrne do daske pesmu koju ne podnosite.
Osim što ćete tih desetak minuta “živeti u paklu”, tu numere ćete, naposletku, ceo dan mazohistički >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << pevušiti… I to će biti van vaše kontrole.
I tako sve dok kako umete i znate, pa makar i na silu, ne pronađete neku novu stvar koja će vam pomoći da se izvučete iz začaranog kruga. Sasvim je druga stvar, ukoliko ste imali sreće da se probudite uz taktove koje volite…
Foto: freedigitalphotos.net
Kako god, tek ne verujemo da ima onih koji se nisu suočili sa fenomenom celodnevnog pevušenja pesme koju su upravo čuli. Stoga smo pokušali da rešimo ovu misteriju.
- Pesma ili melodija može da ima značenje prelaznog objekta. Deca u prevazilaženju separacione anksioznosti nose sa sobom u obdanište igračku ili ćebe (kao vezu sa kućom), a mi nosimo melodiju – počinje priču za Telegraf psihijatar i predsednica Udruženja muzikoterapeuta Srbije dr Ranka Radulović nastavljajući:
- Ukoliko je pesma ili melodija poznata i vezuje nas za neko vreme, mesto ili osobu, čini nam zadovoljstvo da obnovimo ta sećanja, tačnije negujemo tu simboličku vezu preko melodije – objašnjava Radulovićeva otkrivajući odakle još dolazi neodoljiva potreba za pevušenjem melodije koju smo “poslednju” čuli.
Foto-ilustracija: Printskrin: YouTube/georgios milonas, Profimedia
- Pevušenje pesme koju smo upravo čuli dolazi između ostalog i od toga što melodija predstavlja lep estetski doživljaj koji želimo da zadržimo i upamtimo – kaže ona.
Veoma je važno pritom razlikovati ovaj sasvim benigni fenomen od onih doživljaja koji prerastaju u patologiju.
Foto: Freeimages/artM
- Melodija predstavlja unutrašnji regulator koji balansira aktivnost leve i desne hemisfere mozga. Ovaj fenomen je prolazan, ne spada u patologiju, ne ometa svakodnevno funkcionisanje i treba ga razlikovati od muzičkih prisila u okviru opsesivno-kompulzivne neuroze ili muzičkih halucinacija koje se javljaju kod nekih bolesti ili stanja – završava priču za Telegraf predsednica Udruženja muzikoterapeuta Srbije dr Ranka Radulović.
Eto, mi vam uz pomoć stručnjaka objasnismo, a na vama je da nas se prvi naredni put kada vas “zaposedne” ovaj fenomen – setite.
(Katarina Vuković)
.jpg)
