Izvor: Blic, 05.Dec.2016, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OD FALSIFIKATORA DO UMETNIKA: Kako je Đorđe Andrejević Kun proživeo svoju umetnost
Đorđe Andrejević Kun bio je umetnik levičarske orijentacije čija najznačajnija dela pripadaju socijalnom, borbenom i socijalističkom realizmu ali pored toga bio je i ilegalac pod imenom Petar Antonijević koji je za vreme Drugog svetskog rata savršeno falsifikovao razne nemačke isprave, pečate, lične karte, propusnice i druga dokumenta.
Pre nego što je 1917. upisao umetničku akademiju, završio je grafički zanat u radionici svoga oca gde je naučio da pravi pečate, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radi na presi, slaže slova...
- Dok je učio zanat družio se sa radnicima i postao dopunski član udruženja grafičkih radnika koji su bili vrlo levičarski opredeljeni i zajedno sa njima je pravio plakate. Tako je napravio čuveni prvomajski plakat sa radnikom koji nosi crvenu zastavu, koji su zatim okačili na tramvaj koji je išao kroz Beograd, tako ga je ceo grad video, pre nego što je reagovala policija i zaplenila propagandni materijal - priča mr Mišela Blanuša, kustoskinja i autorka izložbe „Đorđe Andrejević Kun: No pasarán!“, koja je otvorena do 19. decembra u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.
Bio je talentovan za mrtvu prirodu, aktove i pejzaže, međutim 1934. se okreće na drugu stranu i sa svojim kolegama osniva grupu “Život” čija parola je bila “Za borbeni realizam”. Ta grupa je htela da pokrene umetnike, a zatim i sve ostale na borbu protiv kapitalističkog sistema, za jednaka ljudska prava, za prava žena, radnika, seljaka...Pre nego što će otići na front u Španiju kao učesnik građanskog rata, Kun je izrađivao lažna dokumenta ilegalcima koji su išli tamo da se bore. I on sam je učestvovao u borbama, a po povratku u Beograd je napravio mapu „Za slobodu“, koja je inspirisana građanskim ratom.
- Iz Španije se vraća u Beograd, ali je pod budnim okom policije, i 1940. biva uhapšen i prvo sproveden u Glavnjaču, a potom i u bilećki logor, gde upoznaje Ivana Milutinovića, Ivu - Lolu Ribara i Mošu Pijadu, koji ga je učlanio u Komunističku partiju. Iz tog perioda je nastala serija njegovih crteža sa scenama iz zatvorskog života - navodi kustoskinja.
Kun 1941. postaje ilegalac i tada najviše falsifikuje dokumenta za partizane i komuniste, to mu je bio jedan od partijskih zadataka jer je bio izuzetno sposoban za takve stvari.
Tokom okupacije bio je uključen u rad male štamparije skrivene na Banjičkom vencu u kući u kojoj je povremeno i živeo. U jednoj od soba je bio naizgled običan plakar kroz koji se u stvari prolazilo i spuštalo u podrum gde je bila smeštena štamparska presa. Interesantno je da ovu štampariju Nemci nisu otkrili tokom čitave okupacije Beograda, a takođe ni u jedan falsifikovani dokument koji je napravio Kun okupator nije posumnjao.
- Njegov maternji jezik je bio nemački, koji je govorio bez akcenta, i nije bilo grešaka u njegovim dokumentima. Kada su bile racije ili policijski čas, on je uspeo da se provlači jer je govorio nemački. Kada je policija počela da se raspituje za Kuna, pustio je brkove i uzeo ilegalno ime Petar Antonijević kako ga ne bi otkrili. Jednom prilikom su mu javili drugovi da policija dolazi po njega, a on je histerično da sačuva glavu, počeo da slika svoj autoportret. Dok je stigla policija, on je završavao tu sliku (za koju su posle kritičari rekli da je to fenomenaln rad) desila se nadrealna situacija kada su ugledali slikara sa šeširom i brkovima kako završava autoportret i poverovali su da to nije taj Kun koga traže - objašnjava Blanuša.
Zatim ga ilegalci prebacuju u Jajce, na oslobođenu teritoriju i tu radi u propagandnom odeljenju Vrhovnog štaba i učestvuje u oslikavanju sale za Drugo zasedanje AVNOJ-a, pravi sedam portreta vođa i ideologa Komunističke partije međukojima su Tito, Marks, Engels, Lenjin, Staljin...
Autor prvog grba, novčanica u FNRJ
Zanimljivo je da je pre Desanta na Drvar počeo da radi prvu poštansku marku FNRJ, međutim u desantu je sve izgorelo. Tada po ideji Moše Pijade pravi i prvi grb FNRJ sa pet buktinja koji je predhodnica grba SFRJ. Po njegovoj ideji nastaju i prve novčanice, tako da je on i autor prvih novčanica nove države. Pored svega toga, Kun odlazi i na front kod Koče Popovića u Istočnu Srbiju i sa njim je ratovao sve do oslobođenja Beograda.
-Posle oslobođenja dolazi novo društveno uređenje i Kun od predratnog opozicionara dolazi na mesto umetnika koji je bio uz vlast i koji je bio promoter levičarskih ideja u umetnosti od samog početka. On i posle rata nastavlja da slika u duhu koje partija nameće ali nije to bilo toliko rigorozno kao u SSSR-u gde se dekretima socijalistički realizam nameće kao glavni pravac u slikarstvu. Kun je samo nastavio ono što je počeo 30 godina samo što to sada više nije bila njegova kritika društva –dodaje Mišela Blanuša.
Kun je nagrađen brojnim odlikovanjima, postaje profesor na akademiji, delegat u Narodnoj skupštini, dopisni, pa redovni član SANU. Imao je titulu majstora što je imalo samo nekoliko umetnika u celoj tadašnjoj Jugoslaviji. Bio je predsednik Udruženja likovnih umetnika Jugoslavije te je bio u odboru za formiranje Moderne galerije, današnjeg Muzeja savremene umetnosti.
U rudnik po inspiraciju
Interesantno je da su njegova dela inspirisana situacijama koje je lično proživljavao.
- Prvo delo po kome je postao poznat bila je grafika, roman u slikama „Krvavo zlato“ a nastala je u borskom rudniku bakra koji su držali francuski kapitalisti. Mesec dana provodi sa radnicima da bi osetio kako izgleda rudarski život.
Kun je silazio sa njima u okna iako su ga nekoliko puta vlasnici proterivali iz Bora, ali se uporno tajno vraćao i pravio skice za tu čuvenu mapu koju će kasnije izdati - ističe Blanuša.
.jpg)
