Izvor: Blic, 01.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noću uvek bežim iz grada u grad
Noću uvek bežim iz grada u grad
Ružičasti salon Francuske ambasade. Sitni kolači i kafica na stolovima. Netipičan ambijent za konferenciju za novinare čini posebnim uz gosta - slavnog francuskog pijanistu Mišela Dalbertoa - prisutstvo francuskog ambasadora u SRJ, s maestrove leve strane, gospodina Gabrijela Kelera. Svakom od novinara, na pres materijalu Mišel Dalberto napisao je posvetu...
Mišel Dalberto je treći put u Beogradu. Nastupao je na recitalima u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << decembru 1995. i junu 1998, u Centru 'Sava' otvorio 29. Bemus sa Francuskim nacionalnim orkestrom. Ovog puta došao je u organizaciji Francuskog kulturnog centra i 'Jugokoncerta', a sviraće nam dela Franka, Forea, Debisija i Ravela. U međuvremenu, održaće i masterklas na Fakultetu muzičkih umetnosti, kako je zamolio, za četiri studenta, da bi svakome mogao da posveti bar po jedan sat.
Dalberto važi za jednog od najboljih interpretatora Šubertovog dela u svetu. Od 1984. svake godine je na turneji u Japanu, gde je apsolutna zvezda klasične muzike. Snimio je integralna klavirska dela Šuberta - 13 CD za 'Denon'. Snimak Grigovog klavirskog koncerta i Štrausove burleske sa Filharmonijom i Žan-Bernarom Pomijeom nagrađen je 1993. Gran prijem za najboju ploču i Zlatnim dijapazonom za najbolji koncertni snimak. Iste godine 'Denon' je snimio lajv snimak Šumanovog koncerta Mišela Dalbertoa na Bečkom festivalu, uz dirigenta Elijahua Inbala. Tesno sarađuje sa Borisom Belkinom i Dmitrijem Sitkovetskim. Nastupa i sa Barbarom Hendriks, Natali Štucman i Džesi Norman, a njegova radna biografija broji pedeset ploča.
- Srećan sam što sam opet u Beogradu. Koliko god se preispitivao, nemam nijednu lošu uspomenu iz Beograda. Bog sam zna koliko je vaša zemlja prošla treških trenutaka, ali kad su veze jake, teško se kidaju. U međuvremenu, sam sam sebe demantovao da bih bio loš pedagog i prihvatio sam stalno nameštenje profesora u Imoli, pored Bolonje. Ostalo su hoteli, aerodormi, koncertne sale. Kao što kaže Džoni Holidej u jednoj pesmi 'u noći bežim iz grada u grad'. Juče sam bio u Moskvi u okviru turneje koju je vodio nekadašnji direktor Francuskog kulturnog centra u Beogradu, gospodin Lik Levi, koji sad radi u ruskoj prestonici. Recitali su započeli u Turkmenistanu, nastavili se u Kremlju, pa u Sankt Peterburgu, sinoć sam stigao ovde, a za dva dana nastavljam za Moldaviju.
Iskustvo iz Moskve, s obzirom da ni tamo ne cvetaju ruže što se tiče finansijskih mogućnosti publike, Dalberto komentariše rečima da tamo ima mnogo koncerata, Rusija se uči kapitalizmu, a najveći problem je što nema dovoljno dobrih dvorana.
- Tri prave sale su veoma tražene i veoma su skupe, što tera organizatore da podigu cene ulaznica. To je problem i za Njujork ili London, a kamoli za Moskvu. Zato u pomoć priskače Francuski kulturni centar i ostali poput 'Britiš kansila'. Ipak, način na koji Rusi brane svoju školu pijanizma je poput odbrane legendarne tvrđave Fort Noks... Francuski pijanista koji uspe da otvori vrata tvrđave kao što je Moskovski konzervatorijum još se nije rodio, ali ja ne očajavam... Imao sam puno sreće do sada. Sa ekskluzivnim ugovorom koji već tri godine imam sa BMG, mogu da snimam malo, ali mnogo unapred razmišljam. Danas snimiti CD sve više liči na snimanje filma u kome moraju da učestvuju i protagonisti. Ali ja nisam ni Tom Kruz ni Robert Redford.
Od kada sam 'završio' sa Šubertom, a u njegov opus sam ušao u petnaestoj godini, donekle sam obogatio repertoar, posebno sa francuskim kompozitorima, i Šopenom.
Svojim studentima Dalberto pokušava da prenese ono što je sam naučio od svog profesora, a to je bio Vlada Perlemuter. Najviše drži do poštenja prema tekstu i do kvaliteta zvuka.
- Kad studenta zamolim da nešto u zvuku modifukuje, to je kao da ga molim da promeni boju svoga glasa. Učenik treba da nauči onoliko od svog profesora koliko i profesor od njega. Ako želim da sačuvam originalnost zvuka studenta, treba da prepoznam i uvećam ono što je lepo u toj zvučnosti, odnosno utišam ono što nije najbolje...
Jedno od osnovnih načela maestra Dalbertoa, koga se i danas pridržava, glasi: 'Opasno je kad je izvođač dirnut sopstvenim sviranjem, jer u tom slučaju gubi kontrolu izvođenja. Nisam na podijumu da bih se divio samome sebi.' M. Marjanović
