Izvor: Blic, 24.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobelovka na 'Krstu'
Nobelovka na 'Krstu'
Naše pozorište već sada može biti ponosno na to što će u četvrtak premijerno izvesti predstavu 'Mala trilogija smrti' Elfride Jelinek, poslednje dobitnice Nobelove nagrade za književnost. Značaj ovog izvođenja tim je veći kada se zna da je delo ove književnice nepoznato i njenim zemljacima i to ne samo na nemačkom govornom području, već i rodnoj Austriji. Elfrida Jelinek nije, naime, dobrodošla ni kući.
Izbor Elfride Jelinek za dobitnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nobelove nagrade za književnost do te mere je bio neočekivan da je ugledni 'Cajt' zaključio kako se od njega još uvek niko nije oporavio, 'ni mucavi čestitari ni knjižare' koje - bili smo svedoci i kod nas - i do par meseci nisu bile u stanju da stave na raspolaganje čitaocima bilo šta što je napisala ova iznenada popularna književnica. U njenoj rodnoj Austriji na primer, nisu imali ni njene najvažnije knjige poput 'Ljubavnika' ili 'Pijanistkinje' koje je apostrofirao Nobelov žiri.
Delo Elfride Jelinek našlo se u centru pažnje naše javnosti zahvaljujući pre svega Nebojši Bradiću.
'Meni je Bradić dao da pročitam ‘Vilinsku kraljicu’, prvu priču iz ‘Trilogije’, sa idejom da ja igram tu glumicu koja je već umrla', kaže Đurđija Cvetić, 'i ja sam otišla radosna kući jer sam znala da je ta žena nova dobitnica Nobelove nagrade...'
Rukopis ove književnice, naime, do te mere je neobičan, drugačiji i različit da se teško može porediti sa bilo čime poznatim.
'Mala trilogija smrti' zapravo su tri potpuno različite i međusobno nezavisne priče u prozi u kojima nema radnje, nema dijaloga i veoma je teško uočiti dramsku radnju bez koje, kao što se zna, nema pozorišta. Prema uputstvima same književnice njeni tekstovi su zamišljeni za pozorište, ali ne za izvođenje. To je razlog što se Elfrida Jelinek ne samo retko izvodi u svetu uopšte, već je slabo i prevođena. Englezi, recimo, nisu preveli ni deo njenih knjiga upravo zbog toga što prevodioci izbegavaju da se upuste u taj ponor zvani Elfrida. Beogradsko dramsko pozorište je taj problem rešilo uz pomoć Koste Carine, prevodioca od velikog iskustva.
O čemu u stvari piše Elfride Jelinek i ko je ona. Studirala je orgulje, blok flautu i kompoziciju na Bečkom konzervatorijumu, diplomirala je orgulje i studirala pozorište i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Beču. Od 1974. do 1991. bila je član Komunističke partije Austrije i onda se povukla u samoću, gde ju je zatekla Nobelova nagrada za književnost. Nenaklonjeni njenom delu tvrde da ga karakteriše 'elokvencija, višeslojnost i bujna izlišnost'. U Austriji je ne vole zato što je dosledan borac protiv 'dugmadi od jelenskog roga, komercijalizacije sporta, medija, pornografije, protiv Austrije'.
Na osnovu uvida u tri priče Elfride Jelinek, objedinjene u 'Malu trilogiju smrti', teško je proceniti na koji način će autorska ekipa ove predstave, predvođena rediteljem Nebojšom Bradićem, rešiti enigmu rukopisa i sveta Elfride Jelinek i učiniti ga kompatibilnim sa našom stvarnošću. Jer, kako piše 'Cajt', 'uđe li neko u kosmos njenih knjiga, za jedan tren čitav svet se pretvara u nužničku jamu. Muškarci postaju svinje pohlepne za nasiljem, žene krmače žude za pokornošću, a Štajerska je groblje'.
Đurđija Cvetić, pak, kaže da je ova predstava posvećena temi smrti zapravo crna komedija. Ž. Jovanović
